Vozovi kasne, pretrpani su, a neki uopšte ne dođu. Ponekad stanu na pola puta – „na neodređeno vreme“. U vagon-restoranu ponekad može da se dobije samo hladna kafa. Klima-uređaji (ako ih ima) ponekad se pokvare u sred leta. Aplikacija Nemačke železnice ne pokazuje uvek sve alternativne mogućnosti, niti sva kašnjenja.

Naročito je loše stanje kada je reč o tačnosti. Prošle godine je svaki treći voz kasnio više od šest minuta. U regionalnom saobraćaju situacija je nešto bolja: kasnio je svaki deseti.

-pročitajte još: Hoće li nemačka železnica konačno raditi kako treba?

Netačnost veoma smeta putnicima koji moraju da planiraju više vremena za presedanje kako bi na vreme stigli na cilj. A pritom bi Nemačka železnica (Deutsche Bahn, DB) morala da privuče više putnika i više tereta, da bi ciljevi o zaštiti klime do 2030. godine biti ostvareni.

Predugo je premalo investirano

„Današnja netačnost rezultat je 20 godina promašene saobraćajne i železničke politike“, kaže Kristijan Betger, profesor na Visokoj školi za tehniku i ekonomiju u Berlinu. U poslednje dve decenije smanjivane su investicije u infrastrukturu, a istovremeno je po prugama vozilo sve više vozova. „Mreža je preopterećena“, kaže Betger.

I dok je u Luksemburgu u 2022. godini u železničku infrastrukturu investirano oko 575 evra po glavi stanovnika, a u Švajcarskoj oko 450 evra, u Nemačkoj je investirano 114 evra po glavi stanovnika.

-pročitajte još: U Srbiji manjak mašinovođa, masovno odlaze u Nemačku

To što je Nemcima tako malo važna železnica posledica je toga što oni pod mobilnošću podrazumevaju kretanje automobilom. Time se rukovode i političari kada žele da budu izabrani.

Osim toga, DB je u svom godišnjem Izveštaju o stanju infrastrukture, 15 godina stalno tvrdio da je stanje dobro, a da bi onda u poslednjem izveštaju odjednom izneli ocenu da je mreža pruga „zastarela“ i „sklona kvarovima“. Stručnjak za železnicu Betger smatra da je to veliki skandal.

„Savezna nemačka vlada je potrošila milione u te provere i izveštaje i stalno je potvrđivano da je mreža železničkih pruga u veoma dobrom stanju. A sada kada je rečeno nešto drugo, nije formiran ni Istražni odbor u Bundestagu“, kaže Betger dodajući da niko ne postavlja pitanje da li su za to odgovorni Uprava ili Nadzorni odbor, niti ko je to godinama ili spavao ili prikrivao stvarno stanje.

Sada bi trebalo investirati milijarde kako bi se osposobili pre svega oni delovi mreže koji su najopterećeniji.

-pročitajte još: Nemačka: sve više napada na konduktere

Sanacija do 2030. godine

„Sada smo pred istorijskim zaokretom“, kažu u „Savezu za prugu“, nezavisnoj organizaciji koja se zalaže za jačanje železničkog saobraćaja. Nemačka vlada namerava da u budžetu za 2024. osetno poveća investicije u železničku infrastrukturu, što je zapisano i u koalicionom ugovoru ove vlade.

„To je dobra vest“, kaže profesor Betger. Ali, veliki deo tog novca biće upotrebljen za savladavanje posledica visoke inflacije. Osim toga, bilo je najavljeno da će u februaru biti stavljeno na raspolaganje dodatnih 45 milijardi evra do 2027, a sada je ispalo da će vlada dati samo otprilike polovinu, dakle 23 milijarde evra, kritikuje Betger. Taj novac će biti upotrebljen za sanaciju pravaca na kojima voze brzi vozovi, ali nije dovoljan za izgradnju novih pruga. Zato Betger ne očekuje da će tačnost biti poboljšana, jer osnovni problem – preopterećena mreža – ostaje.

Nemačka vlada procenjuje da je za izgradnju novih pruga potrebno 90 milijardi evra, a godišnje za tu svrhu biti stavljeno na raspolaganje tri. Osim toga, za povezivanje velikih nemačkih gradova najmanje jednom na sat, potrebno je još 50 milijardi evra. U teretni saobraćaj, koji je takođe već godinama u problemima, trebalo bi uložiti još 30 milijardi.

Betger kritikuje to što vlada s tim u vezi ne objavljuje nikakve brojke i pretpostavlja da bi to za nju moglo da bude nezgodno, jer bi se „pokazalo da se ti politički ciljevi ne mogu finansirati“. Osim toga, problem je što ima suviše malo građevinskih firmi koje bi mogle to mogle da izvedu, napominje Betger.

Da li je Nemačka železnica prevelika firma?

Problem, međutim, nije samo infrastruktura, već i struktura preduzeća Nemačke železnice. Kompletan koncern je u lošem stanju. Za to je između ostalog odgovoran i „san o međunarodnom logističkom divu“, kaže Betger. Godinama su kupovana sve nova i nova preduzeća, pa se Nemačke železnice sada sastoji od oko 760 firmi. Gotovo polovinu prometa koncern pravi na poslovima koji nemaju veze sa železnicom.

U Australiji na primer poseduje vinsku logistiku, u Južnoafričkoj Republici rudničku logistiku, autobuse u Londonu, regionalni saobraćaj u Hrvatskoj. Nedavno je objavljeno da je Dojče ban jedna od dve firme koje će nadzirati izgradnju metroa u Beogradu. Osim toga, u portfolio Nemačkih železnica ubrajaju se i start-ap preduzeća iz IT-sektora, kao i vozila hitne pomoći.

Većina kupovina firmi pokazala kao finansijski fijasko, što je poreske obveznike u Nemačkoj koštalo milijarde, naglašava Betger. On smatra da bi Nemačke železnice trebalo da se fokusiraju na svoj osnovni posao.

Kod pitanja da li su Nemačke železnice suviše glomazne, ne radi se samo o kupovini novih preduzeća. Već godinama stručnjaci preporučuju da se Dojče ban razdvoji u više firmi kako bi mreža pruga i vozovi bili odvojeni.

Ali, ministar saobraćaja Folker Vising iz redova Liberala (FDP) tome se protivi. On planira da formira novo Društvo za infrastrukturu koje bi se brinulo za održavanje i izgradnju mreže pruga, a bilo bi odvojeno od upravljanja vozovima. „Ali, sve to u sklopu istog koncerna“, naglašava ministar Vising. To Društvo za infrastrukturu trebalo bi da počne s radom 1. januara 2024. godine.

Druge zemlje su imale dobra iskustva s odvajanjem upravljanja železničkim prugama od upravljanja vozovima, recimo Holandija, Danska, Švedska ili Velika Britanija. „To ipak nije rešenje za sve probleme“, upozorava Betger, iako bi, kaže, s odvajanjem bilo lakše rešiti neke probleme.

-pročitajte još: „Spavaća kola“ se vraćaju na šine

U svakom slučaju, putnici ne bi trebalo da očekuju poboljšanje situacije u skorije vreme. Naprotiv. Najpre će biti još gore, jer će zbog planiranih mera sanacije neke pruge povremeno biti zatvorene. „S obzirom na spisak problema i ponuđena rešenja, sumnjam da će u idućim godinama biti moguće rešiti nagomilane probleme“, upozorava prof. Betger. Ipak, on ostaje optimista. Jer, kako kaže, situacija će se u nekom trenutku poboljšati, čak i ako se na tome tek pomalo radi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.