Beograd raspravlja o tome kako bi Ratko Mladić trebalo da bude sahranjen, piše nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

„Srpski ministar pravde Nenad Vujić rekao je nakon smrti ratnog zločinca Ratka Mladića jednom bosanskohercegovačkom TV kanalu: 'General Mladić je general i protokol je poznat. Ono što Mladiću pripada kao generalu biće sigurno ispoštovano.' Tu izjavu su neki beogradski mediji i politički akteri protumačili kao najavu državne sahrane. Bez obzira na to kako bi ona bila zamišljena, jasno je da u Beogradu samo jedan čovek odlučuje da li će država na bilo koji način učestvovati u sahrani: predsednik Srbije Aleksandar Vučić. No, on je u početku ostao uzdržan“, piše FAZ.

Objavljeno je samo da se Vučić sedmicu pre Mladićeve smrti pisanim putem obratio Haškom tribunalu sa zahtevom da se zatvorenik, koji je očigledno već bio na samrti, prebaci u bolnicu u Srbiji. Taj zahtev je, međutim, odbijen.

Skoro da nema šanse da Mladić bude sahranjen u Bosni, gde je rođen i odrastao, piše dalje FAZ.

„Ne samo da bi u zemlji njegovih najvećih zločina iz političkih razloga bilo nemoguće podići spomen-grob njemu u čast, već to verovatno ne bi bilo ni u skladu sa željama porodice i pokojnika.“

Mladić je, prema navodima medija u Srbiji, navodno želeo da bude sahranjen pored svoje ćerke, koja je 1994. godine sa 23 godine izvršila samoubistvo.

Slavljen u Beogradu

Nemački list navodi da je u Srbiji poslednjih godina, u najmanju ruku indirektno od strane države, podstican kult ličnosti Ratka Mladića, čiji su zločini negirani, umanjivani ili čak veličani, piše FAZ.

Podseća na ogroman mural na jednoj stambenoj zgradi u centru Beograda, koji je, pre nego što je uklonjen, „sedmicama bio pod zaštitom državnih institucija“, kao i da je „jedan političar iz vrha države Srbije demonstrativno posetio to mesto“.

Da politika devedesetih nije prevaziđena pokazala je, piše dalje FAZ, i reakcija Crvene zvezde.

„Srpski rekorder po broju titula i osvajač Kupa evropskih šampiona iz 1991. godine objavio je na svojim društvenim mrežama fotografije sa natpisom: ‘Generale, večna slava i hvala’.“

FAZ potom napominje da se i u delu BiH pod srpskom kontrolom, u Republici Srpskoj, neguje kult Ratka Mladića. „Posebno se u tome ističe Milorad Dodik, koji pokazuje demonstrativnu bliskost kako sa ruskim diktatorom Vladimirom Putinom, tako i sa američkim pokretom MAGA.“

Slično kao sa Miloševićem

Potom navodi da je „pitanje pred kojim se Srbija sada nalazi veoma slično onome sa kojim se suočila nakon smrti bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 2006. godine. On je pre okončanja procesa, a samim tim formalno nevin, umro od srčanog udara u ćeliji svog zatvora u Hagu.“

„Tadašnje rukovodstvo, predvođeno proevropskim predsednikom Borisom Tadićem, bilo je suočeno sa pitanjem gde ga sahraniti, a da se od njegovog groba ne napravi mesto hodočašća velikosrpskog nacionalizma. Jedno vreme u Beogradu se razmatrala mogućnost da se problem ‘izveze’ u Rusiju. Miloševićeva supruga i sin pobegli su u Moskvu, pa se sahrana tamo činila kao logično rešenje“, podseća list.

„Na kraju je u Beogradu pronađeno drugačije, prilično neobično rešenje: Milošević je, uz posebno odobrenje, sahranjen u javnosti nedostupnom vrtu svoje kuće u rodnom gradu Požarevcu, jugoistočno od Beograda“, piše Frankfurter algemajne cajtung i zaključuje:

„Ratko Mladić se do kraja nije pokajao, slično kao i gotovo svih 160 muškaraca optuženih pred Haškim tribunalom. Malo je razloga za pretpostavku da će njegova smrt dovesti do otvorene srpske rasprave o zločinima počinjenim devedesetih godina u ime velikosrpske države.“

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.