Komentar: Matijas fon Hajn

Kunming je do sada bio poznat kao „Grad večnog proleća“. Od subote uveče (1.3.) glavni grad jugoistočne provincije Junan, postao je simbol najkrvavijeg terorističkog napada u novijoj kineskoj istoriji. Napadači su hladnim oružjem, uglavnom noževima i kamama, ubili više od 30 i ranili više od 140 ljudi. Državna novinska agencija Sinhua je sigurna da su za napad odgovorni teroristi iz provincije Ksinđiang, udaljene 2.000 km od Kuminga. Teroristički napad je osudio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Ništa ne opravdava čin slepog nasilja nad nevinim putnicima.

Napad se dogodio u vrlo osetljivom političkom trenutku: samo nekoliko dana ranije skoro 3.000 delegata Nacionalnog kongresa Kine imalo je godišnju skupštinu. Tada su bezbednosne mere posebno pooštrene. Bilo bi dobro kada bi kinesko rukovodstvo i delegati Nacionalnog kongresa razmislili da li je baš tvrdolinijski odnos najbolji način ophođenja prema manjinama, kao što su muslimanski Ujguri, Tibetanci ili Mongolci.

Ali to ne treba očekivati. Prošle nedelje je Iham Tohti, Ujgur i naučnik, uhapšen zbog separatizma. Za to u Kini preti smrtna kazna. Pritom je Tohti umeren i zalaže se za ravnopravnost Han Kineza i Ujgura. Ko hapsi takve ljude, podstiče ekstremizam.

Prošle godine se nazreo novi način ophođenja prema manjinama. Šefica uticajne organizacije iz Pekinga koja se bavi analizom etničkih i verskih problema, u jednom intervjuu je govoreći o Tibetu izjavila da politika ekonomskog napretka i političke represije ne funkcioniše i da se mora izmeniti. Tome ne treba ništa dodati ni kada su u pitanju Ujguri u Ksinđiangu.