„To bi trebalo da bude istorijski sporazum, kojim se uklanjaju sva sporna pitanja između Srbije i Kosova. I trebalo bi da bude spreman za potpisivanje do kraja mandata Evropske komisije sledeće godine. Za to je nadležna komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini koja je nedavno rekla da i u Beogradu i u Prištini vidi odlučnost da bi sporazum mogao biti potpisan sledeće godine" - piše bečki Standard te nastavlja:

„Uskoro bi mogli početi i razgovori na najvišem nivou – predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Za proleće je planiran još jedan samit. U ranoj fazi priprema za sporazum, svaka strana pokušava da se pozicionira. Srbija je poslednjih nedelja pokušala da 'napipa' koje bi sve opcije mogle da se nađu na stolu.

Ponovo je u opticaju i ideja o promeni granica. Nju posebno sledi proruski ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. On se založio za podelu Kosova na 'srpski' i 'albanski' deo. To bi de facto značilo da bi se severno Kosovo, gde žive pretežno Srbi, otcepilo od Kosova (...) Ni Vučiću ta ideja kao da nije mrska i on je lobirao za to da sve mogućnosti ostanu otvorene.

I zaista, Vučić i Tači su u tesnom kontaktu i redovno telefonski razgovaraju. Podela Kosova bi jasno bila u suprotnosti sa kosovskim Ustavom, ali mnogim kosovskim Albancima večito pitanje severa Kosova ide na živce – a neki u otcepljenju Severnog Kosova vide mogućnost da se konačno otarase problema. Tako bi, doduše, propala čitava konstrukcija multietničkog Kosova.

Zato se sada umešala i nemačka vlada. 'Iza kulisa je jasno rečeno da se ne pregovara o granicama' kaže za Standard jedan diplomata: 'naime, postoji rizik da se dva pametnjakovića međusobno dogovore na nekom drugom koloseku'. A pod pametnjakovićima je podrazumevao Vučića i Tačija.

Najpre se radi o tome da Srbija uopšte omogući takav pravni sporazum. U Ustavu još uvek piše da je Kosovo deo Srbije. Iz srpske predsedničke kancelarije se može čuti da će referendum o tom pitanju biti održan onda kada građani budu spremni za to. A dotle će u Srbiji trajati takozvani interni dijalog" - zaključuje Standard.

A Zidvest prese piše kako „predstavnici pokrajine (Baden-Virtemberga) posećuju Srbiju – kandidata za pristup EU koji istovremeno gleda i prema Istoku. Kuda to vodi?" – Na početku se opisuje beogradska šoping-zona u kojoj sve izgleda kao u zapadnim konzumentskim društvima: „Mnogo toga deluje evropski kao Bamberg ili Budimpešta, no nekoliko koraka dalje izbija i jedan drugi Beograd.

„Na Kelemegdanu, staroj tvrđavi nad Dunavom, postavili su ratno oruđe na položaje, muzejski inscenirano, u slavu nacije. Između topova iz svakojakih ratova, u nebo, optimalno postavljena na scenu, cilja i protivvazdušna baterija kojom je 1999. oboren jedan 'nevidljivi' bombarder NATO. U radnjama sa suvenirima vise majice sa slikom osuđenog genocidnog ubice Ratka Mladića. Pored njega je ruski predsednik Vladimir Putin sa namrgođeno oborenim uglovima usana. Svuda je simbolika srpskog nacionalnog ponosa i tesne povezanosti sa velikim bratskim slovenskim narodom Rusijom."

"Kada čovek vidi kako su Srbi rastrzani između Putina i EU, ne sme se gubiti vreme i mora im se dati evropska perspektiva", kaže Gido Volf (CDU). Ministar Baden-Virtemberga za pravosuđe i Evropu je ovih dana sa jednom delegacijom putovao po Srbiji. Upravo dolazi sa sastanka sa ministarkom pravde Nelom Kuburović i sada sedi u hotelskoj auli i priča."

„Razum u mnogih Srba govori u prilog EU, ali srca kucaju za Putina", primetio je Volf. Kontakti su, kaže, istorijski tesni: panslavizam, pravoslavlje, kultura, ćirilično pismo, uz to i naklonost prema vođama čvrste ruke. Dodaje da su mu nedavno rekli kako glase rezultati ankete o najomiljenijim međunarodnim političarima: Putin je bio ispred Merkelove 'ali' kako kaže Volf 'ovde niko ne bi hteo da živi u Rusiji".

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android