Velečasni Nikola Radić se upravo iz Omišlja vratio u svoje rodne Kremeniće na Krku, i to svojim automobilom na električni pogon, prvim na ostrvu. Čim ga je parkirao priključio ga je na struju. Trošak je, kaže, zanemarljiv. Jedno punjenje baterije, koje je dovoljno za više od 100 kilometara, staje ga oko 10 kuna (1,3 evra). Bateriju puni strujom dobijenom iz sopstvenog solarnog sistema, takođe prvog na Krku. Pokazuje nam i svoj električni bicikl, koji zbog svojih godina, a ima ih 81 – Radić, ne bicikl – više ne vozi često kao nekad.

Osim što njegovo domaćinstvo koristi energiju iz obnovljivih izvora, ono je i samoodrživo. U svom vrtu velečasni Radić uzgaja dvadesetak različitih vrsta povrća, koje zaliva vodom iz svoje cisterne, a ne iz vodovoda, a ima i maslinjak sa 16 stabala, koje daju dovoljno ulja za celu godinu. Ima i četiri kokoške. Imao ih je i više, ali kad je video da mu ne trebaju, darovao ih je. I gotovo sav svoj otpad – sve osim plastike – Radić reciklira. 

Život sa suncem

Velečasni je za DW sa zadovoljstvom podelio svoje iskustvo, kako on to kaže, „života sa suncem“. Pre desetak godina, uoči odlaska u zasluženu penziju, imao je na raspolaganju 13 hiljada evra. „Meni taj novac nije trebao, a kao hrišćanin i katolik držao sam se načela da novac koji mi nije potreban i nije moj novac. Prema onoj priči o čoveku koji razmišlja hoće li siromahu dati ribu ili udicu, odlučio sam se za udicu. Iskoristio sam novac da bih svojim primerom pokazao da je ovakav sistem moguć. Želeo sam da probijem led“, u jednom dahu priča Radić. Dodaje da na ekološke probleme valja gledati ne samo kroz prizmu novca i isplativosti, nego i održivosti i dobrobiti za zajednicu.

Iako je već tri godine u penziji, Radić i dalje želi da pomaže ljudima i menja njihov način razmišljanja, duboko uveren da je ovakav način proizvodnje energije najrazboritiji u današnje vreme. „Kad ljudi dođu kod mene da pogledaju solarni sistem, znaju da me upitaju kad će mi se sve ovo isplatiti. I onda im ja odgovorim: već mi se isplatilo, jer vi ste došli da pogledate!“, poentira Radić, ili pop Miko, kako ga od milja nazivaju meštani.

I čini se da je u tome više nego uspešan. Njegov primer ubrzo su sledili i drugi na ostrvu. Stanica za tehnički pregled vozila na Krku i GP Krk, najveće građevinsko preduzeća na ostrvu, postavili su solarne panele na krovove svojih zgrada. Svi su pre toga došli da vide kako to funkcioniše u Kremenićima. Misija je time bila ispunjena.

Zagreb samo jedan odsto

Krk je danas hrvatski lider kada je reč o obnovljivoj energiji, kao i upravljanju otpadom. Celo ostrvo  odvaja čak 60 odsto svog otpada za reciklažu. O kakvom je uspehu reč  govori podatak da se na nivou Hrvatske prosečno odvaja i reciklira samo oko 15 odsto komunalnog otpada, dok Zagreb odvaja samo jedan odsto i po tome je jedna od najgorih prestonica u Evropi.

„Krk je po količini odvojenog otpada već ušao u 2020. godinu, jer je 50 posto odvojenog otpada cilj Evropske unije za tu godinu. Naš je cilj da do 2020. godine odvajamo 80 posto otpada, a do 2030. godine da ostvarimo punu energetsku nezavisnost ostrva, čime će Krk postati prvo energetski nezavisno ostrvo u ovom delu sveta“, objašnjava Vjeran Piršić, dugogodišnji ekološki aktivista i osnivač udruženja Eko Kvarner. Živi u Njivicama na Krku i jedan je od najupućenijih u krčko ekološko čudo.  

U čemu je tajna tog uspeha? Za Piršića nikakve dileme nema: „Sve smo postigli kao zajednica u kojoj su prevladali razumni argumenti, ljudi koji su bili na upravljačkim pozicijama nisu bili aparatčici, a odlično smo iskoristili evropske i sve dostupne fondove. Samo nemačka vlada darovala nam je 100.000 evra za projekat Krk – energetski nezavisno ostrvo.“

Edukacija počinje u vrtiću

Oko koncepta odgovornog odnosa prema otpadu na Krku vlada konsenzus. Na Krku deluje šest opština i grad Krk, u svima su na vlasti različite stranke, no kada je reč o energetici i ekologiji nema stranačkih razlika. Paradigmu održivog razvoja, osim političara, prihvatili su i glavni privredni subjekti na otoku, kao i nevladine organizacije i Crkva. Edukacija o potrebi odgovornog odnosa prema otpadu na Krku počinje u vrtićima i školama. „Kada ti dete kod kuće kaže da moraš da paziš gde bacaš otpad, onda si matiran, a kada ti to još kaže i župnik u nedelju na misi, onda si matiran na kvadrat“, napominje Piršić.

Poseban problem na Krku nastaje u letnjim mesecima, kada broju od 18.000 stalnih stanovnika valja pribrojiti i više od 100.000 turista. Turisti nisu uvek spremni da prihvate lokalna pravila o otpadu, pogotovo kada ta pravila ne primenjuju kod kuće. Svaki turista zato dobija letak s preciznim uputstvima.

Turizam je ovde ključna privredna grana, ali i u tom pogledu Krk pokušava da napravi iskorak. Vjeran Piršić ističe da žele da razvijaju turizam koji je u službi lokalne zajednice, a ne nekoliko velikih hotela sa stranim vlasnicima. Rezultati su vidljivi: Krk je ne samo najnaseljeniji i najrazvijeniji, nego i jedno od retkih ostrva koje demografski raste.

Krk koji još iz rimskih vremena nosi naziv Zlatno ostrvo tako je u 21. veku postao zeleno ostrvo i model za druge. Danas krčki primer održivog razvoja žele da slede Korčula, Lastovo, Mljet i Pag, dok Piršić demistifikuje celu priču. „Nismo otkrili toplu vodu. Model održivosti samo je način na koji su ostrva uvek funkcionisala.“