„Zlatno doba za Ameriku počinje upravo sada.“ Ništa manje od toga obećao je Donald Tramp američkoj ekonomiji pre tačno godinu dana, nakon što je položio zakletvu kao 47. predsednik SAD.

Ako se pogleda kretanje američkih berzi od 20. januara 2025, moglo bi se pomisliti da je bio u pravu. Referentni indeks Dow Jones u tom periodu porastao je za više od 14 odsto, S&P 500 za gotovo 17 odsto, dok je tehnološki indeks Nasdaq 100 skočio za više od 21 odsto.

Ali da li američke berze zaista odražavaju stanje američke privrede?

Rast pre svega podstaknut bumom veštačke inteligencije

„Ako pogledamo dešavanja na Volstritu, vidimo da indekse pre svega guraju velike tehnološke kompanije iz oblasti veštačke inteligencije“, kaže Stefan Rise, strateg za tržišta kapitala firme Acatis. To je samo jedan deo američke privrede, ali sa velikom dominacijom na berzi. „Realna ekonomija još nije tako snažno profitirala.“

„Tramp ima neverovatnu sreću što tehnološki sektor oko veštačke inteligencije doživljava takav bum i što u svojoj ekonomiji ima globalno vodeće kompanije“, ocenjuje i David Kol, glavni ekonomista banke Julius Ber.

U trećem kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) porastao je, na godišnjem nivou, za 4,3 odsto. Toliki rast američka privreda nije zabeležila još od leta 2023 – pre svega zahvaljujući milijardama dolara vrednim ulaganjima u računarske-centre.

Ipak, upravo kada je reč o veštačkoj inteligenciji, postavlja se pitanje koliko je taj rast održiv za američku privredu i da li se uopšte odražava na pozitivan razvoj kompanija i zaposlenosti, upozorava Laura fon Danijels iz Fondacije za nauku i politiku (SWP).

„Tu postoji znak pitanja – već i zato što imamo sve veću automatizaciju i upotrebu veštačke inteligencije na tržištu rada.“

„Još nije predstavljena razrađena strategija“

Kako je rekao Tramp, cilj ekonomske politike, zasnovane na carinama, deregulaciji i smanjenju poreza, jeste zaštita domaće industrije, povećanje proizvodnje američkih kompanija i stvaranje novih radnih mesta.

„Za to su mu potrebne investicije u sopstvenoj zemlji“, objašnjava fon Danijels.

U pregovorima sa trgovinskim partnerima, Tramp je dobio određene ustupke u vidu obećanja o ulaganjima na američkom tržištu.

„Ali to još ništa ne govori o tome kako će investiciona aktivnost u SAD zaista izgledati u narednim godinama“, smatra ona.

Osim toga, ukupan efekat na privredu ostaje upitan. „Vidimo pritisak na druge zemlje, ali do sada nije predstavio razrađenu ekonomsku ili industrijsku strategiju“, kaže fon Danijels.

Porasla nezaposlenost

Na tržištu rada Trampova obećanja zasad se ne osećaju. U novembru je stopa nezaposlenosti porasla na 4,6 odsto, što je najviši nivo u poslednje četiri godine.

Posebno slabo posluje prerađivačka industrija. Samo u decembru, prema podacima američke službe za zapošljavanje, ukinuto je 8.000 industrijskih radnih mesta.

„I tu Tramp ne nudi koncepte kako želi da očuva ili poveća zaposlenost u SAD“, kaže fon Danijels.

Kao primer navodi tajvanskog proizvođača čipova TSMC. „Oni ulažu na američkom tržištu i žele tamo da proizvode čipove, ali zbog nedostatka dovoljno kvalifikovane radne snage dovode sopstvene stručnjake i kadar.“

Inflacija pala, cene i plate porasle

Ključna tema Trampove izborne kampanje bila je inflacija. Izbore je između ostalog dobio zato što je kritikovao visoke cene i za to optuživao demokrate, Džoa Bajdena i Kamalu Haris.

U međuvremenu se slika promenila. Inflacija se poslednjih meseci stabilizovala: u decembru su potrošačke cene, na godišnjem nivou, porasle za 2,7 odsto, isto kao i mesec ranije.

Problem za Trampa su visoki troškovi života u SAD – pre svega stanovanje i hrana.

Upravo to je nedavno demokratama donelo izborne pobede u nekoliko saveznih država.

Tramp je, naime, obećao da će cene „veoma, veoma brzo" sniziti i „ponovo učiniti Ameriku pristupačnom“.

Ipak, nivo cena je i dalje oko 25 odsto viši nego pre pandemije koronavirusa. Simbol takozvane krize pristupačnosti postali su svakodnevni proizvodi poput jaja, kafe, bifteka i soka od pomorandže. Istina, i plate su u tom periodu znatno porasle, ali ljudi poskupljenja u pravilu osećaju mnogo snažnije.

Pad podrške u javnosti

Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, podrška Trampovoj ekonomskoj politici među svim građanima SAD pala je na 33 odsto – najniži nivo od početka njegovog mandata.

„To je za mene i pokazatelj da ljudi imaju dobar osećaj da Tramp pokušava da im proda nešto od čega se ne može očekivati mnogo stvarnog efekta“, ocenjuje fon Danijels.

Šta su donele carine

Da će troškovi za američke građane ubuduće padati – to je malo verovatno. Naprotiv. Razlog su uvozne carine koje je uveo Tramp, a koje bi trebalo da podstaknu potražnju u SAD i opterete strane izvoznike.

Međutim, kako pokazuje aktuelna studija Kelnskog instituta za svetsku privredu (IfW), samo oko četiri odsto carinskog tereta do sada su snosile strane kompanije, dok je 96 odsto prebačeno na američke kupce.

„Carine su autogol“, kaže direktor istraživanja Julijan Hinc. „Tvrdnja da strane države snose ove carine je mit.“

Carine poskupljuju uvoznu robu poput potrošačkog poreza. „U početku su negativni efekti carina bili donekle ublaženi zahvaljujući dvema stvarima: prvo, zalihama nabavljenim po nižim cenama“, objašnjava fon Danijels. Drugi faktor bili su strani izvoznici, koji, za razliku od Trampovog prvog mandata, više nisu spremni da snižavaju cene i da se odriču profita.

Ipak, Tramp je carinama uspeo da ostvari dva cilja. Trgovinski deficit je smanjen na oko 30 milijardi dolara – najniži nivo od 2009. godine.

Osim toga, Sjedinjene Države su, prema podacima Bele kuće, prošle godine ostvarile oko 200 milijardi dolara prihoda od carina. Tim novcem Tramp želi da finansira poresku reformu „Big Beautiful Bill“. Prema procenama britanskog Insight Investment, prihodi od carina pokrivaju tek oko polovine troškova ovog ogromnog fiskalnog programa.

Zabrinutost zbog daljeg rasta javnog duga

Uprkos rezovima u zdravstvenim i socijalnim programima, stručnjaci očekuju dalji rast zaduženosti. Uštede ostvarene smanjenjem rashoda teško da će nadoknaditi gubitke prihoda zbog poreskih olakšica predviđenih zakonom.

Američki državni dug je u međuvremenu prvi put premašio granicu od 38 biliona dolara.

„To što je odnos javnog duga prema BDP-u trenutno viši od 123 odsto i dalje je zabrinjavajuće“, kaže fon Danijels.

„Ogromna privilegija“ najveće svetske ekonomije i dolara i dalje privlači investicije. Da li će tako ostati i ubuduće, zavisiće, međutim, od toga da li će Tramp nastaviti sa napadima na Federalne rezerve (Fed) kao nezavisnu centralnu banku.