Pet hiljada evra, svakog meseca u kešu, i to najbolje da stavite na kutije za isporuku. Tako je, seća se Robert Herold, jedna onkološkinja od njega tražila da plati mito. Tada je bio još veoma mlad, tek završio studije i trebalo je da preuzme rukovođenje apotekom. Ali, s takvim razgovorima započelo je Heroldovo dugo, 18-godišnje putovanje koje će na kraju dovesti do toga da postane uzbunjivač.

U razgovorima sa javnim servisima WDR i NDR te Zidojče cajtungom (SZ) i ARD magazinom Monitor, Herold prenosi da neki recepti mogu da donesu nekoliko stotina, ponekad i više od 1.000 evra, zarade farmaceutu koji sastavlja terapije protiv raka.

„Javnost ima pravo na istinu"

Nekoliko godina kasnije, kaže Herold, ponovo je pokušao da pridobije onkologa za svoju apoteku. Na sastanku mu je ponudio razne usluge: mogao je fleksibilno da proizvodi u bilo koje doba dana i noći i lekove dostavlja lekarskoj ordinaciji, a rado bi preuzeo i komunikaciju sa pacijentima.

Ništa od toga nije zanimalo onkologa, kaže Herold. Umjesto toga, tražio je deset odsto od prodaje lekova protiv raka kao proviziju: 20.000 evra mesečno.

A u Nemačkoj postoji ukupno samo oko 300 apoteka koje mogu da proizvode citostatike.

Herold smatra da je enormna zarada koju farmaceuti poput njega, koji prave citostatike, mogu da ostvare, za "moralnu osudu". I da javnost ima pravo na istinu.

Zarada 749 evra po pakovanju

Interne liste koje NDR, WDR, SZ i ARD magazin Monitor imaju na raspolaganju o nekoliko trgovaca na veliko tokom nekoliko godina dugačke su skoro 20 stranica. Cene za skoro 1.000 lekova protiv raka navedene su malim slovima.

Farmaceut može zaraditi dodatnih 749 evra na svakom pakovanju aktivnog sastojka. I ovo nije usamljen slučaj. Uzmimo, na primer, Trastuzumab, lek koji se takođe veoma često propisuje: zdravstveno osiguranje plaća 1.439 evra po pakovanju, a veleprodajna cena je samo 390 evra. Nekoliko stotina, ponekad i više od 1.000 evra dodatne zarade za farmaceuta – za samo jednu jedinu infuziju.

Cene po dogovoru

Farmaceuti često ostvaruju veći profit na druge načine. Razlog je poseban izuzetak: za razliku od skoro svih drugih lekova, farmaceutima koji prozvode lekove protiv raka je dozvoljeno da slobodno pregovaraju o cijeni lekova sa proizvođačima i dilerima. Problem je u tome što zdravstvena osiguranja često ne znaju stvarne nabavne cene i plaćaju farmaceutima unapred dogovorenu cijenu.

Zarada je ponekad ogromna. To pokazuju interni cenovnici u koje su NDR, WDR, SZ i Monitor imali uvid. Novinari su uporedili troškove zdravstvenog osiguranja sa stvarnim nabavnim cenama u veleprodaji.

Samo sa pet najprodavanijih aktivnih sastojaka, čija je zaštita patenta istekla, osiguravajuće kuće bi mogle da uštede i do 500 miliona evra godišnje.

"Kao na pijaci"

Jedan farmaceut je primerom pokazao da lekove zapravo isporučuju različiti proizvođači po ovim niskim cenama. Radi se o tzv. generičkim lekovima, potpuno normalnim proizvodima sa regularnim rokom trajanja.

U Berlinu, Vrhovna asocijacija zakonskih fondova zdravstvenog osiguranja (GKV) pregovara o cenama koje farmaceuti dobijaju za lekove sa Nemačkim udruženjem farmaceuta (DAV). Učesnici pregovora se ponašaju „kao na pijaci" izvještavaju NDR, WDR i SZ.

Portparol GKV Florijan Lanc prvobitno je u intervjuu za Monitor rekao da ne zna cenovnike za farmaceute. Međutim, centralno udruženje je kasnije priznalo da je 2020. godine poverljivo dobilo izvode iz takvog cenovnika.

Problem: zdravstvena osiguranja samo pitaju proizvođače za cene - ali cene koje saopštavaju farmaceutske kompanije su očigledno znatno veće od onih koje farmaceuti zaista mogu da plate. Ako farmaceuti i osiguravajuća društva ne mogu da se dlaborAOKogovore o cenama, onda to mora da odluči arbitražni odbor. Prema istraživanju, ni arbitražni odbor nema cenovnike.

Zašto društva za zdravestveno osiguranje ne uspevaju da utvrde prave cene – pogotovo zbog toga što su još 2016. magazin Panorama i nedeljnik „Štern” objavili da su profitne marže za lekove protiv raka previsoke i da ima pokušaja podmićivanja?

Očigledno je da zdravstvena osiguranja retko pitaju farmaceutske kompanije o stvarnim cenama nekih važnih lekova protiv raka. Kako pokazuje istraživanje NDR-a, WDR-a, SZ-a i Monitora, za cene bevacizumaba i rituksimaba, na primer, pitali su samo 2017. i 2021. godine.

Lauterbah sumnja u izjave osiguravajućih društava

Savezni ministar zdravlja, Karl Lauterbah u intervjuu za Monitor je izrazio sumnju u to da zdravstvena osiguravajuća društva ništa ne znaju: „Izgovor zdravstvenih osiguravajućih kuća kada kažu da ne mogu da dođu do tih podataka ja bih doveo u pitanje". Suočen sa istraživanjem, Lauterbah kaže da je to „definitivno nešto čime moramo da se pozabavimo i u smislu regulacije". Visoki profiti "nisu održivi".

Predsednik Komisije za lekove Nemačkog lekarskog društva Volf-Diter Ludvig smatra da je ogroman potencijal za zaradu farmaceuta koji spravljaju citostatike „apsolutno neopravdan”. Prema njegovim rečima, ovaj novac bi mogao da se uloži u bolje palijativno zbrinjavanje obolelih od raka, za šta često „nema dovoljno sredstava”.

Korupcijski skandali u vezi sa lekovima protiv raka

Poslednjih godina na videlo su izašle razne korupcionaške afere u industriji citostatika. To je jedan od razloga zašto Ludvig smatra „velikim neuspehom da se nastavi sa dozvoljavanjem ovih enormnih profita u ovoj oblasti i da se ne preduzimaju strožije mere".

Savezno udruženje AOK je pre nekoliko godina izračunalo kolika bi se ušteda mogla postići ako bi se prodaja preparata raspisala na tenderu i ugovor bio dodeljen niskotarifnim dobavljačima, kao što je to odavno slučaj sa drugim lekovima bez patentne zaštite.

„Pronašli smo obim uštede od 600 miliona evra godišnje", kaže Sabine Rihard, izvršna direktorka AOK za snabdevanje.

Cene refundacije su do sada tek neznatno pale

U septembru prošle godine, zdravstvene osiguravajuće kuće snizile su refundaciju za neke lekove protiv raka. Ali farmaceuti koji prave citostatike i dalje mogu da ostvaruju neverovatne profite: mogu da kupe pakovanje pemetrekseda, leka protiv raka pluća, za manje od 200 evra i naplate zdravstvenim osiguravajućim kućama 1200 evra.

Predsednik Udruženja farmaceuta koji proizvode citostatike (VZA) Klaus Petersajm kaže da bi farmaceutima bila dovoljna paušalna naknada za pripremu od 150 evra da pokriju troškove. Zdravstvena osiguranja su, pak, dostavila veštačenje po kojem bi bila dovoljna paušala od 30 do 40 evra.

Otkriveno je više rasipanja

Profit od preparata za terapiju karcinoma koji je sada postao poznat nije prvi slučaj u kojem su zdravstvene osiguravajuće suočene sa velikim  rasipanjem doprinosa za osiguranje. U januaru ove godine, NDR, WDR i SZ su otkrili da su laboratorije mogle da kupe svoje PCR-testove na koronu za samo delić troškova koje nadoknađuje zdravstveno osiguranje.

U čitavom ovom vrzinom kolu korupcije i rasipanja, farmaceut Herold se plaši da ga "ne predstave kao zanovetalo". Njegova supruga strahuje da bi lekari mogli da im okrenu leđa. Jer, mesto u kojem Herold vodi svoju apoteku je malo… A Herold zna da mora da radi još oko 20 godina.

WDR/NDR/SZ/ARD-Monitor/ss

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.