„Budite dobrovoljac u ispitivanju vakcine protiv COVID-19“ – tako su na internetu tražili učesnike testiranja. U septembru se o vakcini znalo malo, a broj zaraženih u Rusiji nije bio alarmantan. U novembru se to promenilo, broj zaraženih je naglo rastao.

Odlučio sam da rizikujem i primim vakcinu. Ubedila me je patnja prijatelja koji su teško oboleli i bili stavljeni u karantin u stanove.

Morao sam da ispunim formular na stranici moskovske gradske uprave. Između ostalog, u upitniku su postavljana pitanja da li sam već bio zaražen korona-virusom, imam li neke hronične bolesti. Prema zavodu za zdravstvo, ljudi koji su već bili zaraženi, ne bi trebalo da se vakcinišu ove godine. Posle jedne nedelje zazvonio je telefon i ponudili su mi da izaberem kliniku u kojoj ću biti testiran.

Detaljne pripreme

Odvezao sam se u moskovsku bolnicu Šadkevič. Tamo sam saznao da je direktor bolnice poznati lekar i moderator Aleksandar Mjasnikov. On je prijatelj voditelja na državnoj televiziji Vladimira Solovjeva kojeg smatraju delom ruske propagandne mašinerije. Na početku pandemije rekao je da je mogućnost da se Rusi zaraze korona-virusom „ravna nuli“.

Odjednom mi nije bilo do vakcine, ali bilo je kasno da odustanem. Uoči pregleda, doktorka me je pitala da li sam uzimao neke lekove, imam li alergije ili da li sam imao operacije. Morao sam da nazovem roditelje i da ih pitam koje hirurške intervencije su mi urađene kada mi je bilo pet godina.

Za vreme razgovora dobio sam 16 stranica materijala koji mi je i usmeno objašnjen. Tu piše da je cilj studije da ispita delotvornost, imunogenost i bezbednost vakcine Gam-COVID-Vac poznatije kao  Sputnjik V.  U prethodnoj fazi vakcina je ispitana na životinjama kod kojih je ustanovljena delotvornost i bezbednost, a na dosadašnjim dobrovoljcima samo bezbednost.

U ispitivanju učestvuje 40.000 ljudi od kojih će 30.000 dobiti vakcinu, a 10.000 placebo. Tri sedmice posle vakcinisanja, učesnici moraju da dođu u bolnicu da prime drugu komponentu vakcine. U aplikaciji „Check Covid-19“ moraju da vode dnevnik o svom stanju. To su bile moje dužnosti.

Doktorka mi je, međutim, predložila da učestvujem u dodatnom istraživanju. Prvo istraživanje nije obuhvatalo analizu krvi na antitela. Država za dodatno istraživanje plaća učesnicima 8.500 rubalja što je oko 93 evra. Uzima se 95 mililitara krvi. Pristao sam. 

Životno osiguran

Doktorka mi je objasnila da mi je za vreme učešća u testiranju vakcine život osiguran, iako je učešće potpuno bezbedno. U polisi osiguranja piše da bi u slučaju moje smrti pravni naslednici – to su u mom slučaju roditelji – dobili dva miliona rubalja (oko 22.000 evra). U slučaju teškog oštećenja zdravlja ili invalidnosti bi bilo isplaćeno između 500.000 i milion i po rubalja.

Potpisao sam i otišao na pregled. Testirali su me na sidu, sifilis, hepatitis C i B, na korona-virus i to na oba načina. Istražili su ostatke lekova u urinu. Ništa nisu našli i tako sam postao učesnik.

Sve pretrage su važile sedam dana, pa sam tačno sedmog dana došao na vakcinaciju. Na vratima klinike je bila nalepnica sa obaveštenjem „Uđite na vakcinaciju protiv korona-virusa“. U i bolnici je postavljeno niz putokaza do nadležnog odeljenja. Na njemu su prijemni šalter i četiri prostorije – vakcinacija, lekar, pregled, odmor.

U deset ujutro tu smo bili samo jedna žena od tridesetak godina i ja. Prijavio sam se i otišao da dam krv za test na antitela. Potom sam otišao u manju prostoriju u kojoj su bili samo sto, dve stolice i dva frižidera ruske marke Pozis. Svaki od njih košta oko 150.000 rubalja, dakle 1.600 evra. Tu se skladišti vakcina na minus 28 stepeni Celzijusa.

Lekar mi je dao bezbolnu injekciju u levo rame. Posle toga sam proveo pola sata u prostoriji za mirovanje. Rekli su mi da kod nekih pacijenata posle vakcinisanja padne krvni pritisak, ali kod mene je sve bilo normalno.

Dobio sam potvrdu o učešću i mogao sam da idem kući. Pre toga su mi rekli da može da se dogodi da dobijem povišenu telesnu temperaturu i da u tom slučaju uzmem paracetamol. Osim toga, zamolili su me da u naredna tri meseca ne planiram decu, pošto delovanje vakcine na spermu nije istraženo.

Temperatura i groznica

Tek posle vakcinacije pročitao sam kako su drugi učesnici reagovali na vakcinu. Među njima novinari i članovi grupe „Rezultati vakcine“ na društvenoj mreži Telegram kojih je 1.800. Neki učesnici su se žalili na povišenu temperaturu i groznicu koju su dobili isto veče posle vakcinisanja ili sutradan.

Kada sam u sedam naveče izašao sa posla, već sam imao glavobolju, laku groznicu i vrtoglavicu. Nisam isključio mogućnost da se radi o autosugestiji, jer sam pročitao da su simptome imali i ljudi koji su umesto vakcine dobili placebo.

Ali u toku večeri više nije bilo sumnje da se radi o telesnoj reakciji na vakcinu, jer mi je temperatura iznosila 38,6 stepeni. Bolovi u mišićima su se pojačali nakon poslednje vežbe joge.

Sve je to bilo neugodno, ali sam se obradovao što sam verovatno primio pravu vakcinu, a ne placebo. Uzeo sam paracetamol, zapisao simptome u digitalni dnevnik i otišao na spavanje. Sutradan je temperatura pala na 37 stepeni, a dan posle su sva neželjena dejstava iščezla. 

Za tri nedelje dobiću još jednu injekciju sa dodatnom komponentom vakcine i otprilike 42 dana posle prve vakcine moj organizam bi trebalo da proizvede antitela.

Da li će ona biti uspešna u odbrana od virusa – ostaje da se vidi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android