Voćke u agronomskom obrazovnom centru u Štajnfurtu su pogođene sušom. Grane su pune jabuka i krušaka, ali da bi sazrele nedostaje im vode. Zbog toga se obilato zalivaju vodom iz bunara. No, s dragocenom vodom mora se postupati pažljivo.

„Mi zalivamo uveče da voda ne bi tako brzo isparila. I zalivamo sporo, direktno kod korena“, kaže direktor centra Klaus Krome.

Travnjaci između voćaka su požuteli, ali ih uprkos tome niko ne zaliva. „Sada zalivati travu bilo bi čisto gubljenje vode. Travnjaci su otporni i potpuno će se povratiti kada ponovno dođu obilnije kiše“, kaže Kroe.

Potencijal za štednju u svakodnevici

Voda može da se štedi ne samo u bašti, već i u domaćinstvu. Svaki stanovnik Nemačke u proseku dnevno potroši 123 litara vode. Od toga čitavih 27 odsto otpada na ispiranje WC-a, a daljih 36 procenata na održavanje telesne higijene, proizlazi iz podataka Saveznog ureda za zaštitu životne sredine.

Kancelarije za zaštitu potrošača ukazuju na ogroman potencijal uštede vode u domaćinstvima. Ako u kući postoji slavina koja ne dihtuje dobro, prvo što bi trebalo uraditi jeste da se promene gumice.

Štedeti se može i ugradnjom specijalnih štedljivih tuševa, a slično rešenje se nudi i kod WC-a, ugradnjom posebnih, štedljivih kotlića.

Kod pranja veša takođe je poželjno paziti na ekonomičnost, tj. postarati se da veš-mašina bude puna.

Pored toga, svako ko se tušira svakodnevno trebalo bi da razmisli o svrsishodnosti te navike. Tuširanje svakog drugog dana može da uštedi ogromne količine vode, poručuju iz Kancelarije za zaštitu potrošača.

Spasavanje kišnice

Za stručnjake je, međutim, privatna potrošnja najmanji problem. „Kada ujutro popijete šoljicu kafe, statistički gledano već ste potrošili 120 litara vode“, kaže hidrolog Jirgen Jesen. Problem je – industrijska potrošnja vode. Za proizvodnju samo jednog automobila potrebno je 400.000 litara vode. Jesen jedno od rešenja vidi u cisternama za sakupljanje kišnice.

Potencijal postoji i kod ponovnog korišćenja otpadnih voda iz domaćinstava, poput vode nakon tuširanja ili kupanja. Ta voda može jednostavnim filterima da se pročisti za ponovnu upotrebu, recimo za zalivanje bašte ili ispiranje WC-a.

Neke ustanove već eksperimentišu s sopstvenim rezervoarima za kišnicu. „Čak i u ovako sušnim godinama, kod nas u rezervoaru ima dovoljno kišnice“, kaže Lisa Hes upravnica jednog centra za mlade u Dortmundu u kojem već neko vreme eksperimentišu sa rezervoarima za kišnicu. To je delom finansirala i država, koja želi da postigne to da u predstojećim vrućim i sušnim periodima ni kapljica pitke vode ne bude utrošena za zalivanje bašte.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.