„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao jedan od retkih šefova država na svetu, još ima kontakt sa ruskim diktatorom Vladimirom Putinom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim“, piše nemački tabloid Bild.

List citira iz razgovora koji je Vučić vodio sa šefom izdavačke kuće „Aksel Špringer“ (kojoj pripada Bild) Matijasom Defnerom. „Mislim da smo na početku većeg rata“, rekao je Vučić u podkastu MD MEETS.

Bild piše da je, prijemom za Zelenskog, Vučić „iznenadio“ međunarodnu zajednicu i izazvao kritike iz Rusije. „Ruski propagandisti prebacuju ovom Srbinu da je izdao partnerstvo sa Rusijom i da, kroz privredni sporazum, pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije.“

Prema Vučić, rat je u „pat-poziciji“ jer „niko ne želi mir“. „Svi žele da vide poraz suprotne strane.“

„Ne bih baš čekao na potpuno iscrpljivanje ruskih trupa“, dodao je Vučić u podkastu. „Ne znam kako se može pobediti protiv Rusije, mislim da to neće biti lako. Naposletku je Rusija atomska sila i ne može je neko napasti tek tako. Treba nam kompromisno rešenje, a ne poraz jedne od strana.“

List Velt (deo iste izdavačke grupe), prenosi još iz intervjua. Na Defnerovo pitanje o „hibridnom ruskom ratu“ protiv Evrope, Vučić je rekao da Zapad isto radi Rusiji:

„Naoružali su Ukrajinu i opteretili Rusiju sankcijama. Istovremeno su finansijski podržali Ukrajinu – šta je to ako nije hibridni rat protiv Rusije“, zapitao je Vučić. On se istovremeno složio da nije Ukrajina započela rat i da ne smeju da se pobrkaju počinioci i žrtve, prenosi Velt.

Evropa da ne daje popust Vučiću

Mihael Martens, izveštač lista Frankfurter algemajne cajtung iz Beograda, piše da je na konferenciji za medije Vučić „na diplomatski i uljudan način“ rekao da je naivno uverenje Zelenskog o brzom pristupanju EU. Toj temi su dvojica predsednika, prema sopstvenim rečima, posvetili najviše vremena.

„Ako utisak potpuno ne vara, dvojica predsednika su zbilja vodili otvorene i poverljive razgovore“, piše frankfurtski list.

„Za Vučića se ipak radi o škakljivoj stvari, na unutrašnjem i spoljnom planu. Srpski opozicionari su ovih dana iznosili bojazan da će predsednik, koji vlada autokratski, iskoristiti posetu da poentira kod EU i skrene pažnju sa svojih unutrašnjih poteza“, navodi se u članku.

Dodaje se da tom spoljnopolitičkom plusu biva suprotstavljen minus kod kuće. „Srbija je evropska zemlja sa najvećom podrškom ruskom šefu države Vladimiru Putinu i njegovom ratu. Takvo raspoloženje godinama podstiču i mediji iz Vučićevom aparata moći. Stoga Vučić kod svojih tvrdih birača nikako ne može da poentira posetom.“

Martens, pored izveštaja, donosi i odvojeni kratki komentar. Tu piše da Vučić nije učinio sebi uslugu u Moskvi i to pred nove pregovore o isporukama gasa. Poseta je, piše u komentaru, „znak političke hrabrosti koji treba ceniti“.

„No to ne treba da spreči EU da pomno prati ono što se dešava unutar Srbije. Vučić je odavno prestao da se nada srpskom članstvu u EU, ali još vidi šanse za prijem Srbije u zajedničko tržište. To je dobra ideja. Ali na putu dotle Srbija mora, kao i ostali kandidati, da ispuni političke uslove. Ne sme biti popusta na konto posete Zelenskog“, smatra Martens.

Kosovo kao žrtva?

Berlinski Tagescajtung komentariše da je „velika žrtva“ sastanka u Beogradu – Kosovo, „koje je stalno pokazivalo solidarnost sa napadnutom Ukrajinom“.

Ukrajina „vidi Kosovo kao deo Srbije i to je indirektno osnaženo tokom sastanka. Zauzvrat Srbija priznaje da oblasti koje okupira Rusija pripadaju Ukrajini.“

„Time Ukrajina za Srbiju postaje čvrsti i stalni saveznik po pitanju Kosova, što bi Beogradu moglo da pruži jaču pregovaračku poziciju prema Briselu u pristupnom procesu – nauštrb Prištine i kosovske nezavisnosti“, zaključuje list.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.