Egipat i Katar, zajedno sa Turskom, ključni su regionalni saveznici mirovnog plana iza kojeg stoje Sjedinjene Države, a koji su Hamas i Izrael prihvatili 10. oktobra. Lideri te dve arapske države i Turske, zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, u Šarm el Šeiku su potpisali deklaraciju s ciljem učvršćivanja prekida vatre u Gazi.

Dakle, moglo bi se desiti da budućnost ratom razorenog Pojasa Gaze sa oko 2,1 milion stanovnika zavisi upravo od njih. Pod uslovom, naravno, da mirovni sporazum između Izraela i Hamasa napreduje posle prve faze, kojom je nakon skoro dve godine zaustavljen rat u Gazi. SAD, EU, i neke druge države kvalifikuju Hamas kao terorističku organizaciju.

Egipat se diplomatski profilše i profitira

„Uloga Egipta kao ključnog posrednika u pregovorima o obezbeđivanju prekida vatre i okončanju izraelskog genocida u Gazi omogućila je Kairu da ponovo potvrdi svoj strateški značaj za međunarodne partnere", rekao je za DW Timoti Kaldas, zamenik direktora Tahrir instituta za politiku Bliskog istoka (TIMEP), trusta mozgova sa sedištem u Vašingtonu.

„Egipat će želeti da zadrži taj zamah u pokazivanju svoje diplomatske težine u regionu", predviđa on i napominje da je ta uloga dovela do povećanja strane pomoći i finansiranja.

U februaru 2024. Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali su ugovor o izgradnji projekta u Ras al-Hikmi, mediteranskom poluostrvu u blizini Aleksandrije, vrednog 35 milijardi dolara (29 milijardi evra).

U martu 2024. Evropska komisija je obećala ukupno 7,4 milijarde evra (8,7 milijardi dolara) pomoći Kairu, u vidu zajma i drugih finansijskih instrumenata.

„Za Kairo je takođe diplomatska pobeda to što su ranije rasprave o prisilnom preseljenju stanovništva iz Gazeu Egipat i Jordan, odbačeni u planu koji je predložio američki predsednik Donald Tramp", rekao je Kaldas za DW i dodaje da će Kairo želeti da igra značajnu ulogu u obnovi.

„Egipat ima veliki kapacitet za građevinske radove koji su razvili kroz svoje mega projekte, i svakako bi im odgovaralo da neko drugi plati egipatskim građevinskim kompanijama da rade u Gazi", kaže Kaldas.

Prema poslednjoj Privremenoj brzoj proceni štete i potreba, koju su sproveli Ujedinjene nacije, Svetska banka i Evropska unija, procenjeno je da je za oporavak i obnovu Gaze potrebno 70 milijardi dolara (59,8 milijardi evra), od čega 20 milijardi u prve tri godine.

Međutim, Kaldas takođe napominje da će egipatske vlasti želeti da pažljivo prikažu svoje angažovanje u Gazi kao podršku palestinskom stanovništvu, a ne kao delovanje u ime ili umesto Izraela.

Uloga Katara kao posrednika i Hamas

Katar je „najviše je zainteresovan da obezbedi da se prekid vatre održi dovoljno dugo da bi se učvrstio politički proces u kojem njegova posrednička uloga ostaje nezamenljiva", rekao je za DW Kristijan Aleksander, viši saradnik Instituta za bezbednost i odbranu Rabdan sa sedištem u Abu Dabiju.

Katar ima bliske veze sa najjačim saveznikom Izraela – Sjedinjenim Državama. Još 1996. SAD su otvorile svoju najveću regionalnu vojnu bazu, Al Udeid, oko 30 kilometara jugozapadno od katarske prestonice Dohe. SAD su 2022. Katar proglasile za glavnog saveznika izvan NATO. A od 2012. godine u Kataru je smešteno političko rukovodstvo Hamasa, prema tvrdnjama katarskih zvaničnika, na zahtev SAD.

„Iako Doha prihvata da Hamas na kraju mora da se razoruža i preda kontrolu nad Gazom, pritisak da se političko rukovodstvo protera odmah, bez sveobuhvatnog dogovora, uništio bi upravo onu vrstu uticaja koja Katar čini korisnim posrednikom", rekao je Aleksander.

Početkom septembra izraelski napad na političko rukovodstvo Hamasa u Dohi izazvao je sumnje u to da li Katar i dalje uživa status privilegovanog američkog saveznika i kakva će biti njegova uloga posrednika u mirovnim pregovorima.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein

Izraelski list Israel Hajom objavio je da su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein upozorili Belu kuću da „dok god Hamas zadržava svoje oružje, mi nećemo nastaviti sa procesom".

UAE nisu u prvom redu posrednika kao Katar ili Egipat, ali su ključni diplomatski i finansijski podržavalac posleratnog plana, kaže Aleksander. Emirati su 2020. potpisali sporazum o normalizaciji odnosa sa Izraelom u okviru takozvanih Avramovih sporazuma (Abraham Accords).

Saudijska Arabija - ključna sila iza kulisa

NiSaudijska Arabija nije bila u prvom planu kada je u Egiptu potpisan sporazum o prekidu vatre. Međutim, „Rijad je odigrao presudnu ulogu iza kulisa, a prekid vatre predstavlja njegov posredni diplomatski uspeh", rekao je za DW Sebastijan Zons, viši istraživač nemačkog trusta mozgova Centar za primenjeno istraživanje u partnerstvu sa Orijentom (CARPO).

„Rijad želi stabilizaciju, ne samo u Pojasu Gaze, već u čitavom regionu, jer je to neophodno za njegovu ekonomsku diversifikaciju", rekao je Zons. „Ipak, Saudijska Arabija ne želi da na bilo koji način bude direktno uključena u Gazu."

Sons smatra da bi Rijad mogao biti spreman da učestvuje u obuci palestinskih vojnika u saradnji sa Egiptom i Jordanom, umesto da šalje sopstvene trupe u Pojas Gaze.

„Iznad svega, Rijad želi da obezbedi da Hamas više ne igra značajnu ulogu", rekao je Sons. Dodao je, međutim, da „nije tajna da Rijad ne smatra Palestinsku samoupravu i njenog predsednika Mahmuda Abasa naročito pouzdanim partnerima".

Još uvek ostaje da se vidi da li će Izrael i Saudijska Arabija ponovo započeti razgovore, uz podršku SAD, o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Prethodna runda pregovora obustavljena je nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izbijanja rata. Saudijska Arabija je više puta isticala da svaka normalizacija odnosa mora da uključi jasan put ka rešenju sa dve države, odnosno stvaranje nezavisne palestinske države uz Izrael.

U međuvremenu, Donald Tramp deluje optimistično po pitanju takvog dogovora. U intervjuu za američku televiziju Fox u petak je izjavio: „Nadam se da će Saudijska Arabija ući u taj proces – i da će i druge zemlje slediti njen primer."