Valerij Romanjenko, stručnjak za dronove sa Nacionalnog vazduhoplovnog univerziteta u Kijevu, objašnjava da napadi ukrajinskih dronova na industrijske ciljeve u ruskom zaleđu neće odlučujuće uticati na tok rata. Pri tom on misli na napade ukrajinskih dronova na ciljeve u Tatarstanu, preko hiljadu kilometara od ukrajinsko-ruske granice. Romanjenko kaže da je prvo mislio da su rafinerija u Nižnjekamsku i fabrika dronova u Jelabugi napadnuti dronovima. U međuvremenu je uveren da su napadi izvršeni lakim avionom s oznakom A 22. Ti laki avioni prave se u Ukrajini od 1999. Romanjenko smatra de je njihov broj veoma ograničen.

Vojni stručnjak Volfgang Rihter iz Austrijskog instituta za evropsku bezbednosnu politiku kaže da, nezavisno od toga čime je izvršen napad, ne postoji čarobno oružje. Ali bi prema njegovom mišljenju ukrajinski protivnapadi dronovima mogli da imaju posledice, jer je rusko rukovodstvo početkom rata obećalo da građani neće puno osetiti borbe u Ukrajini, pa sada Kemlj mora da prizna da to nije tako. „Osim toga, ukrajinski napadi mogli bi da prinude Ruse da i u pozadinskim područjima bolje postave protivvazdušnu odbranu“. Rihter dodaje da bi onda Rusija mogla da povuče tu odbranu sa granice prema Ukrajini i državama NATO.

Da li će ukrajinski napadi dronovima dovesti do reakcije?

Rihter kaže da ti napadi ni u kom slučaju nisu prekretnica u ratu. Števan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) ima sličan stav. On kaže da će napadi svakako oslabiti rusku logistiku, ali ne smatra da je Rusija trenutno spremna na kompromise. On procenjuje da bi spektakularni napadi Ukrajinaca mogli izazvati bes Rusa i dovesti do vojne reakcije, a Rusija i dalje ima veće vojne resurse od Ukrajine, što je odlučujuće za tok rata.

Valerij Romanjenko navodi tvrdnje Moskve da Rusija može da proizvede 6.000 dronova različite veličine. „Ukrajinci, s druge strane, mogu da proizvedu nekoliko stotina.“ On procenjuje da je ruska ratna mašinerija i dalje znatno veća od ukrajinske.

Više medijski, nego ratni uspeh

Majster kaže da u Ukrajini ne vlada samo manjak municije i oružja, već i manjak ljudstva. Boji se da bi ruskim trupama srednjoročno moglo da pođe za rukom da izvrše proboj na nekim delovima fronta. On tvrdi da Kijev nije iskoristio skorije vreme da utvrdi odbrambene linije. Prema njegovom mišljenju, spektakularni napadi Ukrajine na ciljeve u ruskoj unutrašnjosti imaju medijski, psihološki efekat, ali vojno – jedva da će imati učinka.

U svakom slučaju, Ukrajina ima pravo da uništava rusku infrastrukturu, ako time slabe vojnu moć ruskih napadača, poručuje iz Kijeva Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika. On kaže da Ukrajina tu svoju taktiku neće menjati.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.