Džon Emerson, američki ambasador u Berlinu, rekao je ono šta sada misle političari širom sveta. „Ne znamo šta nas čeka“. Diplomata koji bi trebalo da bude politički neutralan, time je otišao prilično daleko. On je dodao i da bi pod Trampom trebalo očekivati izolacionističku politiku u kojoj će se Amerika okrenuti od sveta.

S obzirom na to da će Republikanci kontrolisati, ne samo Belu kuću, već i oba doma Kongresa, britanski istoričar Sajmon Šejma za BBC je ocenio da će se mnogo toga iz korena promeniti: „NATO će biti pod pritiskom da se raspadne, zaštita klime će biti smanjena, ukinuće se regulisanje banaka. Da nastavim?“

Šta ako on to stvarno misli?

Tramp je nakon izborne pobede rekao da želi da bude „fer“ prema svetskoj zajednici. Ali šta to znači? Mnogi su bili veoma uznemireni njegovim izjavama tokom predizborne kampanje, kao recimo onom kada je hvalio ruskog predsednika Putina ili kada je uvredljivo govorio o NATO. Putin je, inače, bio jedan od prvih šefova država koji je čestitao Trampu. Pitanje je da li će pod Trampom još važiti obaveza uzajamne pomoći među članicama NATO, jer Tramp je ukazao da će SAD – članice NATO kao što su baltičke države – braniti samo ako „ispune svoje obaveze prema nama“.

Tramp je takođe govorio i da će eventualno prihvatiti nuklearno naoružavanje Japana i Južne Koreje – a to je kršenje tabua u odnosu na prethodni princip koji glasi da se na svaki način spreči širenje nuklearnog oružja na nove države. On želi da se preispita nuklearni sporazum sa Iranom, da ukine više trgovinskih sporazuma i uvede carine na kinesku ili meksičku robu. Nešto od toga moglo bi da se shvati kao „buka tokom izborne kampanje“, ali Nils Anen, portparol poslaničkog kluba nemačkih socijaldemokrata (SPD) zadužen za spoljnu politiku, sarkastično kaže: „Moramo da se pozabavimo i mogućnošću da je, ono što je rekao, zaista i mislio.“

Hans-Joahim Šelnhuber sa potsdamskog Instituta za istraživanje klime smeštenog, kaže da od Vašingtona sada više „ne očekuje ništa pozitivno u vezi sa u klimom“ i dodaje da „svet mora da ide napred bez SAD“.

NATO?

Kakva je buduća uloga SAD kada je reč o NATO, imajući u vidu Trampovo divljenje Putinu?, To pitanje izaziva možda najveću zabrinutost, barem u Evropi. Nils Anen je podsetio da „smo još pod predsednikom Obamom bili prisiljeni da preuzmemo više odgovornosti“. Vremena će sada biti teža. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen ide i dalje i pita da li Trampova pobeda znači početak kraja Paks Amerikana ili Novog svetskog poretka.

Roland Frojdenštajn iz briselskog Martens centra, pre nekoliko dana je spekulisao šta bi Trampova pobeda mogla da znači za NATO: „Naravno da Trampovi savetnici znaju za strah američkih saveznika i nateraće ga da pre svega umiri sve saveznike, da bi mogli da se osećaju bezbednim. Ne, Sjedinjene Države neće izaći iz NATO i neće svoje preostale trupe povući iz Evrope. Pitanje je samo koliko dugo će šef da se drži te linije.“ Frojdenštajn veruje da će, pre ili kasnije, biti održan sastanak na vrhu Tramp-Putin, i onda će se „razlike oko Ukrajine, Sirije, itd, brzo razrešiti – dok se Tramp jednom ne bude osetio prevarenim od strane Putina.“

Lepenova i Vilders – oduševljeni

Odnos SAD prema Evropskoj uniji prvo će se ohladiti, veruje Janis Emanulidis iz briselskog Centra za evropsku politiku. To uključuje i pitanja trgovine. Planirani Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD, TTIP, koji je i u EU sporan, sada će, u svom aktuelnom obliku, biti „ekstremno zaleđen“.

Političari desnice poput Marin Lepen i Gerta Vildersa oduševljeno su čestitali Trampu: „Oni koji su a la Tramp, sada su u usponu“, kaže Emanulidis i dodaje da će biti teško da se nešto uradi protiv tog pritiska.

Neki u Evropi od loše vesti pokušavaju da naprave dobru. Manfred Veber na primer, šef poslaničke grupe konzervativne Narodne partije u Evropskom parlamentu, kaže: „Poruka je jasna: sada sve zavisi od Evrope. Moramo biti samouvereniji i preuzeti veću odgovornost. Ne znamo šta možemo da očekujemo od SAD.“

Opraštanje od uloge lidera?

Neki američki posmatrači u neizvesnosti oko buduće politike Bele kuće, vide odlučujuću slabu tačku nove administracije. „Najveća opasnost Trampovog predsedavanja je nepredvidljivost i nedostatak stabilnosti, što osećaju naši saveznici i neprijatelji“, upozorio je Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač za Bliski istok republikanskog i demokratskog predsednika, a sada politički naučnik na vašingtonskom centru „Vudro Vilson“.

Još jasniji je bivši direktor CIA Džon Meklaflin: „Ako uradi sve što je najavio, onda možemo da se oprostimo od našeg globalnog liderstva. Nadajmo se, dakle, da on to nije tako mislio. Ili da će ga neko od toga odvratiti.“