Kako će vreme biti sutra? I zašto vreme nije onakvo kakvo je bilo predviđeno meteorološkom prognozom? Prognoze vremena su vrlo emocionalna tema, pogotovo onda kada prognostičari „promaše“.

Ono što mnogo ljudi ne zna: „Vremenska prognoza je ogromno naučno dostignuće, i to potcenjeno“, kaže Fil Evans, generalni direktor EUMETSAT, što je skraćenica za European Organisation for the Exploitation of Meteorological Satellites. To je evropska agencija za meteorološke satelite (Meteosat i MetOp satellite), koji „nadziru“ vreme i klimu na Zemlji iz svemira.

Meteorološka prognoza je „haotičan sistem, s obzirom na to da i najmanja promena može da ima veliki efekat na ono što će se događati u idućih tri, četiri, pet dana“, objašnjava Evans. U kalkulaciji vremenskih (ne)prilika u obzir se uzimaju razni parametri, od vlage i temperature vazduha, temperature na površini mora, vetra… Podaci se prikupljaju uz pomoć vremenskih balona, aviona i brodova, meteoroloških uređaja poput morskih plovaka, radara, meteoroloških stanica, automatskih meteoroloških stanica na tlu, odnosno uz pomoć satelita.

-pročitajte još: Nemačka: između previše kiše i velikih suša

I upravo sateliti igraju važnu ulogu, ukazuje Evans. Oni naime prikupljaju podatke na područjima koja su teško dostupna, na primer pustinje, prašume ili površina okeana. Tako se omogućava gotovo sveobuhvatni nadzor parametara koji utiču na vremenske prilike u svetu. Od 1977. Evropa raspolaže sopstvenim geostacionarnim meteorološkim satelitima koji se zovu Meteosat. Oni „prate“ situaciju na Zemlji s visine od 36.000 kilometara.

Teško je prognozirati ekstremno nevreme

Uobičajeni modeli daju vremensku prognozu za period do 14 dana. No „realistije je deset dana“, kaže Evans. Sa svakim dodatnim danom raste doza netačnosti, a 24-satna prognoza doseže kvotu tačnosti i do 90 odsto. Kod trodnevne prognoze verovatnoća da će meteorolozi da pogode kakvo će biti vreme biti iznosi nešto više od 75 procenata.

Ali, kada se radi o ekstremnim vremenskim prilikama, onda prognoza zavisi i od karaktera tog vremenskog fenomena. Veliki meteo-događaji koji nastaju kao posledica na primer tropskih uragana, mogu se predvideti i po nekoliko dana unapred, i to s dosta visokom verovatnoćom.

Kod nekih drugih ekstremnih vremenskih neprilika koje zahvataju manje površine, poput tornada u SAD ili žestokih olujnih nevremena u Evropi, prognoza je skoro nemoguća. Ali, i on mogu da prouzrokuju velike štete, kaže Evans: „Nevreme se često može predvideti samo šest ili 12 sati unapred.“ A u toj situaciji se često koristi takozvani Nowcasting, dakle prognoza neposrednog razvoja vremena. Pri tome važnu ulogu imaju satelitski podaci.

Nova generacija satelita

Velike nade se sada polažu u nove satelite: Meteosat-satelite treće generacije (MTG 3rd Generation), koji bi u idućim godinama mogli da naslede svoje prethodnike. Orbitom bi, kako se planira, ubuduće trebalo da kruži šest novih MTG-satelita, a prvi od njih, koji nosi ime MTG-I1. Na svoju misiju je krenuo krajem prošle godine, 13. decembra 2022.

Uz pomoć novih MTG-ova još preciznije bi trebalo da se prate promene u atmosferi, na kopnenim površinama ili okeanima. Zahvaljujući tim podacima, meteorolozi bi po prvi put trebalo da budu u stanju da prate kompletan životni ciklus neke oluje. Upravo to je glavni cilj misije MTG-ova: poboljšanje prognoze težih oblika vremenskih neprilika.

Olujni oblaci se uz pomoć novih satelitskih podataka mogu jasnije raspoznati, preciznije se može proceniti njihov životni vek, odnosno to koliko će nevreme da potraje. Osim toga, prognoze bi trebalo da mogu i da se „ograniče“ na mnogo manje geografske prostore.

Od toga bi mogao da profitira i vazdušni saobraćaj. Teško nevreme je u tom saobraćaju faktor rizika. Pilotkinje i piloti bi uz pomoć satelitskih podataka mogli na vreme da „zaobiđu“ područje u kojem se događaju ili očekuju vremenske neprilike poput oluje. To je posebno važno za područje iznad Atlantika, jer na toj relaciji je saobraćaj gust, podseća Evans.

Detektori munja

MTG-I1 je između ostalog opremljen i takozvanim Lightning Imagerom (LI). To je prvi instrument za kontinuirani nadzor aktivnosti munja. EUMETSAT je naime početkom juna ove godine pustio u pogon LI. On je opremljen s četiri teleskopa, koji su usmereni uglavnom ja Evropi, severnoj Africi, Bliskom istoku i Južnoj Americi.

Svaki od ta četiri teleskopa u sekundi snimi hiljadu fotografija. Tako bi oni trebalo da uočavaju elektrostatička pražnjenja direktno iz svemira, i po danu i po noći – u svakoj prilici, u svakom okruženju: bilo da se radi o moru, gradu ili pustinji. Tako se može i detektovati svaki pojedinačni udar groma, pa i onaj koji ne može da se vidi golim okom.

Preciznija prognoza

Najkasnije iduće godine trebalo bi da se počne sa korišćenjem podatak LI. To znači da će meteorolozi na dnevnoj bazi moći da koriste te podatke u izradi svojih prognoza. „Uoči teškog nevremena često se događaju nagle promene aktivnosti munja“, objašnjava Fil Evans. „Posmatranjem promene tih aktivnosti, LI može da pruži podršku meteorolozima u prognoziranju teškog olujnog nevremena.“ Osim toga, specijalni algoritmi kojima su opremljeni sateliti, na licu mesta obrađuju podatke, tako da se u smeru Zemlje šalju samo relevantne informacije.

„Tako će se znatno poboljšati kvalitet upozorenja na dolazak nevremena, odnosno kratkoročna prognoza“, uveren je generalni direktor EUMETSAT. On naglašava da će nova era satelitske tehnike pomoći u spasavanju ljudskih života.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.