1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Ljudska pravaIran

Kakvu poruku šalje Iran pogubljenjem Džamšida Šarmahda?

30. oktobar 2024.

Iransko-nemački disident Džamšid Šarmahd pogubljen je u Iranu u trenutku kada se Teheran suočava s pritiskom na više frontova. Šarmahdova ćerka optužuje vlasti Nemačke i SAD da nisu učinile dovoljno za njenog oca.

Džamšida Šarmahda osudio je na smrt Islamski revolucionarni sud u Teheranu
Džamšida Šarmahda osudio je na smrt Islamski revolucionarni sud u TeheranuFoto: Koosha Mahshid Falahi/ASSOCIATED PRESS/picture alliance

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova opozvalo je u utorak (29. oktobar) svog ambasadora u Iranu i uložilo „snažan protest“ nakon što je Džamšid Šarmahd pogubljen u Teheranu.

Vodeći nemački političari osudili su pogubljenje tog nemačko-američkog državljanina, dok je istovremeno njegova ćerka, Gazela Šarmahd, osudila i nemačku i američku vladu, jer, kako smatra, nisu učinile dovoljno da ga oslobode.

Nemački kancelar Olaf Šolc na platformi Iks je napisao: „Pogubljenje Džamšida Šarmahda od strane iranskog režima je skandal koji najoštrije osuđujem. Džamšidu Šarmahdu nije data čak ni prilika da se brani na sudu od optužbi protiv njega. Nemačka vlada se više puta energično zalagala za gospodina Šarmahda. Moje najdublje saučešće izražavam njegovoj porodici.“

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe je osudila pogubljenje, insistirajući pritom da se njeno ministarstvo „neumorno zalagalo za Džamšida Šarmahda“ i nekoliko puta „slalo u Teheran tim visokog ranga iz [Ministarstva spoljnih poslova]. Više puta smo nepogrešivo i jasno stavili do znanja Teheranu da će pogubljenje nemačkog državljanina imati ozbiljne posledice.“

Gazela Šarmahd, ćerka pogubljenog Džamšida Šarmahda, reagovala je ljutito. Na svom nalogu na Iksu napisala je da će razgovarati s predstavnicima nemačke i američke vlade. „Videćemo za nekoliko sati da li te dve nesposobne i korumpirane vlade mogu večeras da mi kažu: 1. Šta su oni (SAD i Nemačka) radili 4 godine kada je njihov nemačko-američki državljanin kidnapovan u Dubaiju i nasilno odveden u Iran. Osim što su te napustili u svim pregovorima o taocima, šta oni imaju da pokažu?“

U saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je Berbok već razgovarala sa Gazelom Šarmad u ponedeljak uveče, da joj je izrazila saučešće i da je navela da će ministarstvo podržati njene napore da se telo njenog oca izvuče iz Irana.

Pogubljenje u trenutku kada je Teheran pritisnut sa više strana

Islamska republika Iran optužila je Šarmahda da je „kolovođa terorističke grupe ’Tondar’, koja je iz Amerike upravljala oružanim i terorističkim aktima u Iranu“.

Hamid Aštari, politički aktivista koji živi u Švedskoj i koji je proveo osam godina u iranskom zatvoru, ocenjuje da je Šarmahd pogubljen u trenutku kada se iranski režim suočava sa pritiskom na više frontova.

„Kad god se režim suoči s političkim, socijalnim i ekonomskim problemima koji ga ugrožavaju, postoji tendencija da se poveća broj pogubljenja. To se zasniva na uverenju da pogubljenje pojedinaca može pomoći režimu da reši svoje probleme i ojača sopstveni autoritet“, kaže Aštari za DW.

Protest u Berlinu ispred iranske ambasade nakon što je pogubljen Džamšid ŠarmahdFoto: Gerald Matzka/dpa/picture alliance

Teheran optužio Šarmahda za veze sa SAD i Izraelom

Malo poznata grupa „Tondar“ (Grom), naoružano krilo tzv. „Skupštine Kraljevine Irana“, ima sedište u Kaliforniji i navodi da joj je cilj da obnovi iransku monarhiju koja je zbačena sa vlasti Islamskom revolucijom 1979. godine.

Grupa „Tondar“ započela je svoje aktivnosti pre dvadesetak godina, ali je održavala samo ograničene veze s drugim iranskim opozicionim grupama i bila minimalno prisutna u popularnim medijima na jeziku farsi.

Prvog avgusta 2020. iransko ministarstvo obaveštajnih službi saopštilo je da su agenti Teherana zarobili Šarmahda u „složenoj operaciji“. Detalji nisu otkriveni.

Istog dana, iranski ministar obaveštajnih službi naveo je da je Šarmahd imao „veliku podršku američkih i izraelskih obaveštajnih službi“, ali da je „namamljen“ u Iran kroz razrađene operacije i da je na kraju završio u pritvoru.

To objašnjenje mnogi razumeju na sledeći način: iranski agenti oteli su Šarmahda dok je bio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nasilno ga doveli u Iran.

Pre otmice, za koju se veruje da se dogodila u Dubaiju, i kasnijeg pritvora u Iranu, 69-godišnji Šarmahd živeo je u Kaliforniji.

Džamšid Šarmahd u sudu u Teheranu, oktobar 2022.Foto: Koosha Falahi/Mizan/dpa/picture alliance

U februaru 2023, Šarmahda je osudio na smrt iranski Islamski revolucionarni sud pod optužbom da je planirao napad na džamiju u gradu Širazu 2008. godine u kojem je poginulo 14 ljudi.

Priznanje pod mučenjem

Organizacije za ljudska prava i Šarmahdova porodica preneli su da je on bio podvrgnut torturi dok je bio u zatvoru.

Iranska državna televizija emitovala je snimke na kojima Džamšid Šarmajd „priznaje“ da je umešan u eksploziju u Širazu 2008.

Organizacija „Amnesti internešenel“ izvestila je da je Šarmahdu tokom istrage i suđenja bilo uskraćeno pravo da izabere nezavisnog advokata i da se brani sam.

U maju 2021, njegova porodica je prenela da je advokat kojeg je imenovala vlada tražio od njih 250.000 dolara, navodeći da će, ako mu to ne uplate, samo „sedeti na sudu“ i neće braniti Šarmahda.

Da li Iran pogubljenjem šalje poruku?

Mnogi pogubljenje Šarmahda vide kao jasno upozorenje Islamske Republike onim ljudima i grupama koje se protive iranskim vlastima u zemlji i inostranstvu.

Manekenka koja prkosi režimu

02:38

This browser does not support the video element.

„Islamska republika je zasnovana na dva glavna stuba: egzekucijama i represiji. Kroz egzekucije, režim ima za cilj da pokaže svoju snagu i primora iransko društvo i pravu opoziciju da se potčine njegovom autoritetu“, kaže Hamid Aštari.

Brojni protivnici Islamske Republike i korisnici društvenih mreža smatraju da su vojne tenzije s Izraelom značajno oslabile iransku vladu, a da ovo pogubljenje sada služi kao oštar podsetnik da će Teheran nastaviti da bude nepokolebljiv u suzbijanju onih koji drugačije misle.

Džamšid Šarmahd nije bio jedini politički zatvorenik u Iranu koji je osuđen na smrt. Organizacije za ljudska prava izveštavaju da je i desetine drugih političkih zatvorenika takođe osuđeno na smrt ili su uhapšeni pod optužbama za koje bi mogli da dobiju smrtnu kaznu.

Kao rezultat toga, porasla je zabrinutost u vezi s mogućim izvršenjem tih kazni za druge zatvorenike.