1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiIrak

Kakvu ulogu imaju milicije koje podržava Iran?

31. oktobar 2023.

Nedavni napadi dronovima na američke baze u Iraku i Siriji povećali su strah da se rat između Izraela i terorističke organizacije Hamas širi. Da li su grupe koje podržava Iran u Iraku i Jemenu pretnja miru?

Demonstranti na antiizraelskim demonstracijama na trgu Tahrir u Bagdadu 13. oktobra 2023.
Demonstranti na antiizraelskim demonstracijama na trgu Tahrir u Bagdadu 13. oktobra 2023.Foto: Ahmad Al-Rubaye/AFP/Getty Images

Činilo se da je poruka jasna. Rakete i bespilotne letjelice ispaljene na amerièke baze u Iraku i Siriji tokom protekle sedmice značile su da pripadnici iračkih milicija i jemenskih Huti-pobunjenika nisu bili zadovoljni očigledno bezuslovnom podrškom SAD Izraelu.

Od terorističkih napada na Izrael, koje je 7. oktobra izveo militantno islamistički Hamas, a koji SAD, EU, i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, izraelska vojska bombarduje gusto naseljeni Pojas Gaze i većinom sprečava da hrana, voda, gorivo i medicinske potrepštine budu dopremljene u to područje. Blokada koju provodi Izrael od 2007. ograničava uvoz u to područje i istovremeno sprečava većinu ljudi da ga napuste.

Izraelska vlada je saopštila da je više od 1.400 Izraelaca poginulo u napadima Hamasa. Prema navodima zdravstvenih službi kojima upravlja Hamas, u Gazi je otada ubijeno više od 5.000 ljudi u osvetničkom izraelskom bombardovanju. Tačne podatke nije moguće nezavisno proveriti, ali broj žrtava u Gazi nastavlja da raste, kako se nastavljaju izraelsko bombardovanje i blokada.

-pročitajte još: Pet scenarija za budućnost Gaze posle rata

Rezultat toga, raspoloženje među pripadnicima oružanih grupa u Iraku i Jemenu, koje sebe smatraju saveznicima Hamasa, postalo je napeto.

„Sveobuhvatnija izraelska intervencija u Gazi predstavlja rizik za eskalaciju Hamasovih saveznika u tzv. Osovini otpora, regionalnom savezu koji predvodi Irana, a koji uključuje i libanski Hezbolah, razne iračke paravojne formacije i pokret Huti u Jemenu“, navode analitičari američkog trusta mozgova „The Century Foundation“.

Koje su grupe uključene?

Hamas, koji je pokrenuo brutalne napade na Izrael, vlada Gazom i označen je kao teroristička organizacija od strane Evropske unije i drugih zemalja, među kojima su SAD, Nemačka i Velika Britanija.

Hezbolah je veća grupa milicija, a ujedno je i politička stranka sa sedištem u Libanu. Neke zemlje oružano krilo Hezbolaha klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Vremenom su iračke Snage narodne mobilizacije postajale sve moćnijeFoto: Hadi Mizban/AP/picture alliance

U Iraku su pomenute milicije formirane nakon 2014. kada se lokalno stanovništvo dobrovoljno prijavilo za borbu protiv ekstremističke grupe „Islamska država“ u toj zemlji. Zbog toga su šire poznati kao Snage narodne mobilizacije ili PMF. Ideologije milicija su različite, a neke sada imaju i svoja politička krila koja su zastupljena u iračkom parlamentu. Druge su militantnije. Mnoge dobijaju finansijsku i taktičku podršku od Irana.

Pobunjenički pokret Huti od 2014. vodi građanski rat sa zvaničnom vladom Jemena, što je delom reakcija na rastući saudijski uticaj. Pobunjenike podržava i Iran.

Visokorangirani članovi dve najveće iračke paravojne grupe izrazili su protivljenje onome što se događa u Gazi.

„Ako se Amerika direktno uključi u ovu bitku, sve ćemo Amerikance smatrati legitimnim ciljevima“, rekao je medijima Hadi al Amiri, lider organizacije Badr, dva dana nakon napada Hamasa.

„Amerikanci su ključni partneri u ubijanju ljudi u Gazi i zato moraju da snose posledice“, objavio je na Telegramu 18. oktobra Džafar al Husein, portparol Kataib Hezbolaha.

Vođa jemenske grupe Huti dao je sličnu izjavu.

Napad na bolnicu u Gazi izazvao bes u arapskom svetu

Pre nego što se sadašnji sukob rasplamsao, došlo je do obustave neprijateljstava između SAD i iračkih milicija, koje su često govorile da žele odlazak Amerikanaca iz Iraka i ranije su ispaljivale rakete na američke baze.

Od bombaškog napada na bolnicu u Gazi 17. oktobra takvi napadi su obnovljeni. Milicije su preuzele odgovornost za oko 11 napada dronovima ili raketama na američke baze u Iraku i Siriji. Jedan američki vojnik preminuo je od posledica srčanog udara koji je pretrpeo tokom jednog napada, a neki drugi su lakše povređeni, ali su nakon toga ipak mogli da se vrate na dužnost.

U Iraku su lokalni mediji izvestili o vojnim pokretima na planini Sindžar, visokoj koti s koje je 1991. godine bivši irački diktator Sadam Husein lansirao rakete na Izrael. Visokorangirani pripadnici milicije takođe su viđeni i u Libanu i Siriji, zemljama geografski bližim Izraelu nego Irak i Jemen.

Tokom vikenda, američki mornarički razarač USS Carney uspeo je da presretne tri projektila i nekoliko bespilotnih letelica u Crvenom moru. Lansirala ih je grupa Huti u Jemenu, iako je američka vojska saopštila da cilj nije jasan.

Poznavaoci prilika veruju da su šanse da Iran uđe u rat i dalje male. Međutim, iranski sateliti – Hamas, Hezbolah, milicije u Iraku i Jemenu – mogu da deluju bez izazivanja trenutne međunarodne krize.

Istraživači s Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku izvestili su 20. oktobra da je nekoliko iračkih milicija formiralo novu krovnu organizaciju pod nazivom „Islamski otpor u Iraku“.

„S obzirom na trenutnu krizu u Gazi i potencijal za regionalno širenje rata, milicije koje podržava Iran žele da pokažu jedinstvo spajajući se pod jednu „marku“, u suštini ’javljajući se na dužnost’“, ocenili su analitičari u svom izveštaju.

Huti su do 2016. imali kontrolu nad većim delom severnog JemenaFoto: Khaled Abdullah/REUTERS

Kolika su pretnja napadi na američke baze?

Još nije jasno da li je povećani broj napada na američke baze u Iraku i Siriji više od zveckanja oružjem.

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi nedavno je novinarima izjavio da su SAD znale da Iran stoji iza napada njegovih satelita.

„Znamo da Iran pažljivo prati događaje i, u nekim slučajevima, aktivno olakšava te napade i podstiče one koji možda žele da iskoriste sukob za sebe ili za Iran“, rekao je Kirbi.

Iran negira da stoji iza napada i tvrdi da milicije deluju autonomno.

Za sada se napadi bespilotnim letelicama i vođe paravojnih formacija koji vidljivo učestvuju na sastancima u Libanu mogu posmatrati najvećim delom kao „poziranje“, kaže Hamzeh Hadad, gostujući saradnik programa za Bliski istok i Severnu Afriku na berlinskom institutu Evropski savet za spoljnu politiku.

„Važno je razumeti da Iračani – a to se proteže preko spektra političkih vođa, verskih lidera, građana – zastupaju propalestinska prava“, kaže Hadad za DW. „Taj stav nije ništa novo, a bio je isti i ranije, za vreme i nakon Sadama (Huseina). Iračani dele isti osećaj s mnogim Irancima. Ali, to nije zbog Irana. Iračani imaju sopstveno viđenje svega toga.“

Stotine hiljada Iračana protestovalo je 13. oktobra u Bagdadu na, verovatno, jednim od najvećih propalestinskih demonstracija na svetuFoto: Murtadha J. A. Al-sudani/AA/picture alliance

„Vreme je za politiku razuma i uzdržanost“

Napadi dronovima i antiameričko raspoloženje takođe nisu novi, dodaje Hadad.

„Trenutno, oni samo šalju poruku“, kaže. „Ali da, moglo bi da dođe do ozbiljnijih posledica ako budemo videli žrtve.“

Nema dokaza da su iračke milicije ili Huti na bilo koji način bili umešani u napad Hamasa na Izrael, ocenili su u svom izveštaju analitičari fondacije „Century“.

No, oni su dodali i to da, ako Izrael bude išao na sveobuhvatnu akciju u Gazi, kao što su izraelski zvaničnici obećali, američko vojno prisustvo verovatno neće sprečiti napad grupacije „Osovina otpora“ predvođene Iranom. „Sjedinjene Države će se tada naći u teškoj situaciji da intervenišu u znak podrške Izraelu. To će zauzvrat izazvati napade na američke ciljeve širom Bliskog istoka“, smatraju analitičari.

U najgorem slučaju, iračke milicije mogle bi da napadnu američke baze u Iraku i Siriji, dok bi ih Huti ciljali u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, procenuju analitičari. Huti bi takođe mogli direktno da napadnu te dve zemlje, koje obično važe za američke saveznice.

„S obzirom na to SAD podržavaju Izrael u progonu Hamasa, to bi trebalo da čine bez podsticanja zločina nad palestinskim civilima“, zaključuju analitičari. „I bez pokretanja šireg rata koji bi bio katastrofa i za Sjedinjene Države i za Bliski istok.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.