Kada je Kamala Haris u avgustu 2020. pristala da bude kandidatkinja za potpredsednicu Džoa Bajdena i kada ga je na konvenciji Demokratske partije na pozornici uzela za ruku, činilo se da taj duo ima svetlu budućnost.

Bajden je nastupio s ciljem da ukloni Donalda Trampa s vlasti i vrati osećaj normalnosti Sjedinjenim Državama, oslanjajući se na višedecenijsko političko iskustvo.

Kamala Haris je bila harizmatična, energična liderka nove ere. Kao osoba tamnije boje kože i dete migranata, izborila se za položaj glavne tužiteljke i ministarke pravde u američkoj državi Kaliforniji, a potom je ušla u politiku.

Međutim, njen ugled je opao tokom četiri godine na funkciji potpredsednice Džoa Bajdena.

Poslednjih sedmica pak, kao da se trend menja. Otkako je Bajden, zbog poodmaklih godina i posle mnogo nagovaranja, odstupio iz predsedničke trke, Haris je uskočila da ga zameni.

Sada je i zvanično prikupila dovoljno glasova delegata Demokrata i više nema sumnje da će upravo ona na megdan Donaldu Trampu. Sredinom avgusta bi trebalo da bude i zvanično potvrđena na izbornoj konvenciji stranke.

Iz obrazovane migrantske porodice

Kamala Haris je rođena 1964. godine u visoko obrazovanoj migrantskoj porodici u Kaliforniji. Njena majka, Šjamala Gopalan, bila je istraživačica raka dojke i poreklom je iz Indije, a otac, Donald Dž. Haris, ekonomista sa Jamajke. Oboje roditelja bili su aktivni u pokretu za građanska prava šezdesetih godina.

U autobiografiji „Predana istini" Kamala Haris opisuje koliko je to uticalo na njenu karijeru. Seća se da je majka njoj i sestri Maji govorila: „Ne sedi samo i ne žali se. Učini nešto!"

Brak njenih roditelja se raspao kada je Kamala imala sedam godina. Pet godina kasnije, majka je dobila istraživački zadatak u Kanadi i preselili su se u Montreal, gde je Kamala pohađala srednju školu. Nakon toga se vratila u SAD da studira političke i ekonomske nauke u Vašingtonu, te pravo u Kaliforniji.

Kamala Haris je 1990. godine dobila advokatsku licencu i počela da radi kao okružna tužiteljka, a 2011. godine postala je glavna tužiteljka Kalifornije – kao prva žena, prva Afroamerikanka i prva osoba južnoazijskog porekla na toj poziciji.

Vrhovna tužiteljka Kalifornije

Karijera Kamale Haris kao tužiteljke bila je obeležena protivrečnostima. Volela je da predstavlja sebe kao „vrhovnu policajku" Kalifornije, ali je izazvala gnev policajaca jer je odlučno odbijala da traži smrtnu kaznu, pa i kada se radilo o ubicama policajaca.

Istovremeno, kritikovana je što u organima za krivično gonjenje nije dovoljno odlučno delovala protiv korupcije.

Podržavala je sistem visokih novčanih kazni i potencijalno privođenje u zatvor za roditelje čija su deca često izostajala iz škole – mera koja je nesrazmerno pogađala osobe tamnije boje kože.

Ona se 2014. godine smejala pokušaju legalizacije marihuane, da bi pet godina kasnije, kada je htela da postane predsednička kandidatkinja, naglašavala da je „apsolutno za".

Godine 2015. je objavila je svoju kandidaturu za senatorku u Vašingtonu i organizovala političku podršku za Džoa Bajdena i tadašnjeg predsednika Baraka Obamu. Potom je 2017. godine bila druga crnkinja izabrana u Senat. Potom je 2019. godine ušla u trku za predsedničkog kandidata Demokratske partije – sa Bajdenom kao jednim od protivnika.

Borba s Bajdenom

Tokom unutarstranačke kampanje, Haris je oštro napadala Bajdena. U jednoj debati ga je optužila da sarađuje sa senatorima koji su se sedamdesetih i osamdesetih godina protivili ukidanju rasne segregacije.

Optužila ga je da je s njima radio protiv uvođenja autobusa kao antirasističke mere kojom su se (uglavnom afroamerička) deca iz siromašnih krajeva prevozila u škole. Bajden je odgovorio da je ona pogrešno predstavila njegovu poziciju i da on sebe više vidi kao „javnog branioca" nego kao tužitelja.

Godine koje je provela na funkciji tužiteljke, vratile su joj se kao bumerang tokom kampanje u obliku mima koji je prikazivao u policijskoj uniformi i u kojem je stajalo: „Kamala je policajka".

Na kraju se povukla iz trke i podržala Bajdena, koji je potom izabrao kao kandidatkinju za svoju potpredsednicu.

Neuspeh u migracionoj politici

Bajden i Haris su zajedno vodili tešku, žestoku kampanju i na kraju pobedili tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i njegovog potpredsednika Majka Pensa.

Položili su zakletvu 20. januara 2021, dve sedmice nakon što je gomila nasilnika upala u Kapitol i zahtevala da se ne prizna izborni rezultat. Haris je ponovo ispisala istoriju: bila je prva žena, prva crnkinja i prva osoba indijskog porekla na funkciji potpredsednice SAD.

Ova funkcija ovlašćuje Haris da preuzme upravljanje državom ako predsednik više nije u stanju da obavlja svoje dužnosti. Međutim, tokom četiri godine u Beloj kući, ona nije uspela jasno da se profiliše.

Godine 2021. Bajden joj je poverio zadatak u oblasti migracione politike: da se u zemljama porekla bori protiv uzroka bekstva migranata. „Ne mogu zamisliti nikog ko je bolje kvalifikovan za to", rekao je Bajden. „Sve što kaže, ona govori i u moje ime."

Ovo je, međutim, bila medveđa usluga za nju. Uprkos naporima i sastancima s liderima latinoameričkih zemalja, broj neregularnih prelazaka granice je porastao. Prošle godine je dostigao novi rekord. Republikanci su je oštro kritikovali jer nije smanjila broj migranata koji ulaze u SAD.

Pravo na abortus na kocki?

U međuvremenu, Haris je pronašla nov front na kojem se obračunava sa svojim političkim protivnicima. Kada je 2022. godine Vrhovni sud SAD ukinuo presudu „Ro protiv Vejda“, čime su abortusi u velikom delu zemlje faktički postali nemogući, Harisova je postala snažan glas za pravo žena na prekid trudnoće.

Početkom ove godine pokrenula je turneju po SAD pod nazivom „Borba za reproduktivne slobode". „Ekstremisti širom zemlje i dalje napadaju naše teško i mukotrpno stečene slobode", citirala je Bela kuća potpredsednicu.

Tramp je podržao odluku Vrhovnog suda kojom se onemogućavaju abortusi i proglasio je svojim dostignućem.

Nekoliko dana pre TV-debate između Trampa i Bajdena krajem juna, Haris je upozorila da su u slučaju Trampove pobede reproduktivna prava na kocki.

Budućnost Demokratske stranke

Nakon Bajdenovog slabog nastupa u TV debati, Kamala Haris je bila među njegovim prvim i najvatrenijim zagovornicima, čak i kada su drugi demokratski političari spominjali njeno ime kao zamenu za Bajdena u predsedničkoj trci.

Portparolka Bele kuće izjavila je ubrzo nakon toga da je Bajden izabrao Haris za potpredsednicu i zbog toga što je ona „budućnost stranke".

Kada je Bajden nakon višenedeljnih debata konačno objavio povlačenje iz kampanje za predsedničke izbore, preporučio je Kamalu Haris kao novu predsedničku kandidatkinju Demokrata.

Uticajni glasovi u stranci, uključujući Baraka i Mišel Obamu, Bila i Hilari Klinton, guvernere Kalifornije, Pensilvanije i Severne Karoline, odmah su podržali nominaciju Kamale Haris.

Ova podrška ukazuje na to da mnogi u stranci veruju u Haris kao liderku koja može da vodi Demokratsku stranku u budućnosti. Međutim, najpre mora da se suoči sa kritikama i da stvori jasnu politiku koja će privući birače i poboljšati njen politički ugled.

Sa približavanjem izbora, za Kamalu Haris će biti ključno da pruži konkretne rezultate u određenom oblastima. Njene sposobnosti da se uhvati u koštac sa migracionim izazovima, njen angažman na planu ljudskih prava i društvenih pravdi, sve će to oblikovati njenu budućnost i budućnost Demokratske stranke.