1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Kamenolom je naš kraj“

Jelena Đukić-Pejić Aleksandrovac
17. april 2021.

Meštani Aleksandrovca i celog župskog kraja protestuju protiv izgradnje kamenoloma. Za te potrebe već je pala četinarska šuma, a ljudi se boje da će kamenolom upropastiti prirodu, turizam i proizvodnju maline i kupine.

Kamenolom nastaje u srcu Župskog kraja
Kamenolom nastaje u srcu Župskog krajaFoto: Jelena D. Pejic/DW

Vijugavi putevi kroz voćnjake i vinograde pod Kopaonikom i Gočom vode do Aleksandrovca, srca župskog kraja i Rasinskog okruga. Kraj je nadaleko poznat po vinima, plantažama malina i kupina od čega žive mnoga sela u okolini. Sela duž reke Rasine – Pleš, Grčak, Koznica i Boturić – godišnje prodaju oko 250 tona ovog voća.

Sada meštani strahuju za sve što imaju. Jer, u njihovoj blizini se pravi kamenolom.

Visoki četinari u okolini sela, ispod srednjovekovnog grada Koznika koju je izgradio knez Lazar, pokošeni su preko noći. Tamo zjapi teren spreman za iskopavanja. Tu je firma Hemi Freš dobila dozvolu da ispita teren za korišćenje kamena za izgradnju Moravskog koridora.

„Ovu šumu zasadili su šezdesetih moji ujaci i tetke. A tamo s jedne strane sam sadio kad sam išao u osnovu školu. Oni su to sve posekli noću“, pokazuje nam Aleksandar Stajkovac, predsednik mesne zajednice Pleš. Pravljenje kamenoloma stvara nenadoknadivu štetu, tvrdi ovaj čovek.

Stajkovac pokazuje gde je posečena šumaFoto: Jelena D. Pejic/DW

„Od ekologije, životne sredine do turizma… Više nećemo imati regionalni put prema Kopaoniku i Jošaničkoj banji, nećemo imati put od Aleksandrovca prema Goču, nećemo imati izletišta kao što je Mitrovo polje, ni restorane koji su na tom potezu koje godišnje obiđe oko 25.000 gostiju – to je kraj našeg kraja“, kaže Stajkovac.

„Taj kraj je poznat kao voćarski i više se vrednosti donese državi od tih nekoliko sela od maline i kupine koje su izvozna kategorija, nego drugih poljoprivrednih kultura. Onog momenta kada kamenolom počne da radi, to je zaista kraj“, priča nam on.

Sumnjiva dozvola

U talasu ekoloških buna i protesta, u centru Aleksandrovca je u petak (16. april) održan protest za odbranu Rađevice gde se planira kamenolom. Protest pod nazivom „Minut do 12“ zbilja je počeo u 11:59.

Prema pisanju lokalnih medija, firma Hemi Freš iz Brusa dobila je dozvolu za parcelu za ispitivanje terena, ali je zauzela još tri parcele, i teren pripremila za iskopavanja. Vlasnik firme nije želeo da razgovara sa novinarima DW, a ranije je izjavljivao da je pribavio sve potrebne dozvole.

Ostalo je puno nerazjašnjenih pitanja. Boban Pribanović, novinar Nezavisnih narodnih novina Rasinskog okruga, kaže da je investitor u projektu sakrio koliko stanovnika živi u ovom kraju, i pita se: „Ako im treba kamen za Moravski koridor koji će biti završen do 2025. godine, zašto je on dobio zemljište za eksploataciju na 25 godina?“

Protest u Aleksandrovcu: "Živoj je lep. Ne krši zakon prirode! Ne damo Rađevice!"Foto: Jelena D. Pejic/DW

Ko je dozvolio seču šuma? U „Srbijašumama“ za DW navode da oni nisu nadležni, već Uprava za šume u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Saglasnost za seču data je prošlog juna radi „istražnih radova“ uz „posebnu pažnju da sečom ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume“.

Protest je moralna obaveza, kaže nam Marko Luković (30) iz Boturića, jedan od mlađih među demonstrantima u Aleksandrovcu. „Tu sam rođen, u tom mestu, to je moje ognjište. Naši dedovi i očevi su decenijama gajili kupine i maline, blizu su vinogradi. Imamo informaciju da mikroprašina može da se raznese od 15 do 25 kilometara, to znači da su i vinogradi u Župi ugroženi, a Župa je naša okeanija vina.“

„Mi nećemo da se predajemo, ali ako otvore taj kamenolom, nama ovde života nema“, dodaje Luković. On kaže da im je Opština Aleksandrovac dala podršku na prvom skupu koji su imali na lokalitetu Rađevica, ali da su se kasnije povukli.

Trebalo bi da se pita lokalna zajednica

U pomoć meštanima došla je i organizacija „Odbranimo reke Stare planine“. Aleksandar Panić iz te organizacije kaže da je to deo solidarnosti na kojoj moraju da počivaju ekološki pokreti. „Uvek je reakcija na vreme kada se desi pre početka bilo kakvih radova“, kaže Panić za DW.

Aleksandar Panić govorio je na skupuFoto: Jelena D. Pejic/DW

„Evropska energetska zajednica nam ponovo udara packe zadnjih dana zbog stanja u ekologiji jer se ne vodi računa o mišljenju lokalne sredine – uvek je presudno to mišljenje lokalne sredine. U zemljama koje drže do civilizovanog poretka se drži do toga – ukoliko se lokalno stanovništvo izjasni protiv nečega, tog projekta neće biti“, dodaje Panić.  

Srbija – tragični evropski šampion u zagađenju vazduha

01:47

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi