Vodonik je magična reč koja vodi u klimatski neutralnu budućnost. To se odnosi i na specijalna vozila koja koriste komunalna preduzeća, na primer vozila za odvoz otpada u gusto naseljenim gradskim područjima. Vodonik i gorivne ćelije, to je karta na koju igra firma „Faun“ iz Osterholc-Šarmbeka kod Bremena. Novo vozilo nazvali su – „Blupauer“ (Bluepower).

-pročitajte još: Folksvagen gradi šest gigantskih fabrika baterija

Od avgusta prošle godine, kaže direktor firme Burkard Opman, jedno takvo vozilo već je na terenu. Radi se o testu. „To vozilo ima gorivnu ćeliju i dva rezervoara. Vozilo raspolaže s ukupno 8,2 kilograma vodonika i baterijom kapaciteta 85 kilovat/sati (kWh).“

„Srce“ tog vozila je elektromotor snage 250 kilovata. To je otprilike snaga kojom raspolaže dizel-motor s 320 konjskih snaga. Gorivne ćelije proizvode struju, a u njima je vodonik. Vozilo je uvek opremljeno i baterijom, a ona se puni energijom koja nastaje prilikom kočenja. Ta tehnika veoma je skupa. Za gorivnu ćeliju potrebno je izdvojiti 70.000 evra. Burkhard Opman se zato nada serijskoj proizvodnji: „Trenutno na svetu postoji samo jedno preduzeće koje serijski proizvodi takve gorivne ćelije, to je južnokorejski Hjundai.“

Visoke subvencije vlade u Berlinu

Konvencionalno vozilo za odvoženje otpada košta oko 250.000 evra, a vozilo na vodonikov pogon otprilike tri puta više. Devedeset odsto tih dodatnih troškova subvencioniše savezna nemačka vlada, od maja će ta podrška da padne na 80 odsto. Novac stiže od fonda nemačke vlade za podsticanje nacionalne strategije o vodoniku koja je „teška“ devet milijardi evra.

Kilogram vodonika trenutnu košta 9,50 evra, a vozilo u gradskom saobraćaju troši 6,5 kilograma. S obzirom na trenutne cene, za tu istu sumu na benzinskoj pumpi može da se dobije 50 litara dizela – a toliko goriva na 100 kilometara ne potroši nijedno konvencionalno vozilo.

Paul Šnajder iz oldenburškog komunalnog preduzeća za snabdevanje energijom (EWE) smatra da je vodonik gorivo budućnosti – jer ne emituje nikakve štetne materije u okolinu. „Očekujemo da će se cena vodonika prepoloviti“, kaže Šnajder.

Cena pada s porastom potražnje, ali za to gorivo još nema klasičnog tržišta. Osim toga, već sad je jasno da će se porez na emisiju ugljen-dioksida u Nemačkoj u idućim godinama i više nego udvostručiti. Upravo taj porez utiče na cene fosilnih energenata.

-pročitajte još: „Loki“ – elektromobil iz štampača

Skladišta vodonika

Nemačka će, nakon što sasvim napusti korišćenje energenata koji emituju ugljen-dioskid, biti prisiljena da jedan veći deo svojih energetskih potreba pokriva uvozom. EWE se u okviru svog poslovanja bavi i upravljanjem ogromnim podzemnim skladištima u kojima se trenutno čuva gas plin, i koja su takođe pogodna za čuvanje vodonika. Postojeći sistem transporta, odnosno distribucije gasa, bez većih komplikacija mogao bi da se prilagodi za vodonik.

Paul Šnajder dodaje još jednu prednost gorivnih ćelija – za njihovu proizvodnju koristi se mnogo manje retkih ruda nego prilikom proizvodnje baterija: „Uprkos tome, potrebno nam je više područja primene, odnosno više područja u kojima se pokazuju prednosti gorivnih ćelija.“

Mogućnosti su velike pogotovo kada je reč o transportu težih vrsta tereta, kod kojih bi bile potrebne baterije velikog kapaciteta, a to znači mnogo težih baterija nego što su to (potencijalno) vodonikove. A što su baterije teže, to se više smanjuje dozboljena nosivost. To je relevantno pitanje i kod odvoza otpada, kod specijalnih vozila na bazi gorivnih ćelija koje komunalnim preduzećima nudi firma „Faun“. Burkard Opman nabraja gradove koji su već naručili prva vozila: „Šest komada ide u Berlin, dva će u Frajburg, a tu su i Majnc, Rojtlingen, Bilefeld i Bohum.“

Etabliranje tehnologije

Nakon jednokratnog finansiranja od strane vlade, nova tehnologija mora da se etablira na tržištu – i to bez državnih subvencija. Burkard Opman je uveren da će u tome i uspeti: „U ovoj godini napravićemo još pedesetak vozila i isporučiti ih mušterijama.“ A za 2022. kao cilj se navodi 100 do 150 vozila. „Do 2030. godine proizvodnu trake više neće napustiti nijedno konvencionalno vozilo za odvoz otpada.“

Na neka pitanja ipak je potrebno tek dati odgovor: na primer koliki je vek trajanja gorivne ćelije? Burkard Opman se nada da ona može da traje osam godina. Jer, kako dodaje, komunalna vozila za odvoz otpada ionako nisu duže u pogonu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.