Od ovog meseca je u Britanskoj Kolumbiji praktično dozvoljen posed čitavih teških narkotika – kokaina, heroina, kreka, metamfetamina. One nisu zvanično legalizovane, ali posedovanje „za ličnu upotrebu, to jest do 2,5 grama narkotika, neće se kažnjavati niti će se droga pleniti.

Tako je ova zapadna kanadska provincija, gde se nalazi metropola Vankuver, krenula specifičnim putem u borbi protiv ilegalnog tržišta narkotika.

Kako je rekla kanadska ministarka zdravlja Karolin Benet, cilj mere je da se smanje „stigma i šteta, te da provincija ima još jedan instrument kako bi okončala krizu preminulih zbog prevelike doze“.

Drugim rečima, cilj uopšte nije da se smanjiti broj zavisnika, nego broj žrtava. Jer ako zavisnici veruju da ih društvo nije zaboravilo i prezrelo, možda će se pre obratiti za pomoć koja bi im spasila život.

Broj zavisnika i žrtava je u Kanadi visok, baš kao i u Sjedinjenim Državama, kaže profesor Džonatan Kolkins sa Univerziteta u Pitsburgu, stručnjak za politiku prema narkoticima.

Kaže da veliki deo krivice leži u velikodušnom izdavanju opasnih analgetika: „Veoma liberalna praksa propisivanja takvih lekova protiv bolova koji se izdaju samo na recept je dovela do toga da je mnogo ljudi postalo zavisno. Tu je reč o oko pet miliona osoba u SAD, a u Kanadi je udeo podjednako visok.“

Proizvođači lekova su dugo ćutali ili umanjivali opasnost zavisnosti od „legalnih“ opijata. Mnogi takvi pacijenti pređu na heroin ili, od pre nekoliko godina, još snažniji fentanil. Od onda se i broj osoba koje su umrle od predoziranja po svemu sudeći povećao nekoliko puta.

„Oštro“ ili „blago“, zavisnika ima isto

„Sjedinjene Države i Kanada posegli su za sasvim različitim merama, ali je ishod veoma sličan“, kaže Kolkins.

Procenat zavisnika i žrtava sličan je i u liberalnoj Kanadi i u SAD gde se pokušava čvrstom rukom. Jedina razlika je što su američki zatvori krcati osobama osuđenim zbog droge.

„Zastrašujuća je istina da problem neće nestati, čak i ako učinimo sve moguće i sve učinimo ispravno“, misli ovaj stručnjak.

Utoliko misli da jedino preostaje da „ograničimo štetu, spasimo živote i pružimo podršku ljudima koju je trebaju i žele“. U to spada i da ne budu kriminalci jedini dobavljači narkotika, i da zavisnici budu pod lekarskim nadzorom.

Dekriminalizacija manjih količina teških narkotika se već pokušavala i drugde – na primer u Portugaliji ili američkoj saveznoj državi Oregon. Kako kaže Kolkins, rezultati su skromni.

No, još nije bilo većih pokušaja sa politikom „safer supply“ – ona znači da zavisnici ne dobijaju lekove kao zamenu za drogu, već da dobijaju prave narkotike uz državni nadzor. I to se odnedavno pokušava na nekoliko mesta u Kanadi. Cilj je da tako barem narkotici budu čisti, a ne da ih kriminalci razblažavaju raznim opasnim materijama ne bi li zaradili više.  

Nikad nije bilo, niti će biti sveta bez droge

Isto tako je tragična činjenica da je politika „čistih ulica“ i „rata protiv droge“ upravo grandiozno – propala. To nije mišljenje tek pojedinih stručnjaka. I Globalna komisija za politiku prema drogama, sastavljena od uglednih političara, preduzetnika i boraca za ljudska prava još u prvom izveštaju 2011. pisala da se verovalo kako se „oštrim merama progona svih koji učestvuju u proizvodnji, distribuciji i potrošnji narkotika“ može stvoriti „svet bez narkotika“.

„U praksi je globalno ilegalno tržište narkotika koje je najvećim delom pod nadzorom organizovanog kriminala, u tom razdoblju dramatično naraslo“, navodi se u zaključku.

Svaka mera države protiv narkotika doduše znači veći rizik za kriminalce, ali i veću cenu droge i veću zaradu kriminalaca sve do bezumnih bogatstava. Je li onda potpuna legalizacija rešenje barem u borbi protiv kriminalaca?

Na to mnogi teško mogu pristati već i jer se pokazalo da je previše jednostavan pristup analgeticima doveo do zastrašujućeg porasta broja zavisnika. A lečenje već i od alkohola je u mnogim zemljama problem s kojim se ne može izaći na kraj.

Stručnjaci zato misle da je jedino rešenje srednji put između potpune zabrane i potpune dozvole narkotika, bilo da je reč o ovom eksperimentu u Kanadi ili o državnoj distribuciji.

Jer u jednom se svi mogu složiti: sveta u kojem neće biti nikakvih narkotika nikad nije bilo, a najverojatnije nikad neće ni biti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.