Pre 77 godina, 8. maja, bio je dan kad je Nemačka kapitulirala. Drugi svetski rat je tako okončan, bar u Evropi. Kao što je poznato, u azijsko-pacifičkom regionu trajao je još duže. Sada je opet rat u Evropi. Agresor je Rusija, predsednik Vladimir Putin daleko je od kapitulacije.
Mir nije na vidiku – od toga polazi i nemački kancelar. U svom obraćanju naciji u nedelju uveče (8.5.) Olaf Šolc izjavljuje da „ne može danas da kaže kada će i kako će se završiti okrutni rat Rusije protiv Ukrajine“.
Nakon nekoliko sedmica odugovlačenja i oklevanja – što on naravno ne želi da se tako shvati – Olaf Šolc je došao u realnost ovog rata: Nema izbora – Nemačka mora da uradi sve što je u njenoj moći da podrži Ukrajinu. To uključuje i isporuke oružja, pa i teškog. „Nastavićemo s tim“, kaže Šolc. I svima bi moralo da bude jasno da „Gepard“ nije poslednji tenk koji bi trebalo da uđe u Ukrajinu.
Iz 8. maja izrasta obaveza
„Nikad više“ – tako glasi lekcija iz Drugog svetskog rata – rata u kojem je Nemačka donela beskrajne patnje narodu Ukrajine. S obzirom na ruski agresivni rat, to „nikad više“ Šolcu čini odgovornim i obavezuje ga prema Ukrajini. Konačno se to mora reći! Odbrana prava i slobode na strani napadnutih nasleđe je 8. maja, kaže Šolc.
Da ne bismo bili pogrešno shvaćeni: savezni kancelar je od početka bio na strani Ukrajine. Samo tri dana nakon ruskog napada na zemlju, Šolc je proglasio „prekretnicu“ i jasno pokazao naciji da će mnoge stvari od sada biti drugačije. Ali, kao što je poznato, velike reči u početku nisu neizostavno bile praćene i velikim delima. Nemačkoj je u početku bilo veoma teško da pruži Ukrajini odgovarajuću vojnu podršku. Setite se samo kako je ministarka odbrane u početku pokušala da isporuku 5.000 šlemova Ukrajini proda kao veliko dostignuće. A to je u stvari bilo samo neugodno.
„Pomiriti se bez oružja“
Paušalno kriviti Šolca za to nije međutim sasvim ispravno. Kancelar ne deluje sam, potrebno mu je odobrenje njegove koalicije i, naravno, podrška sopstvene stranke. To on do sada nije imao u odgovarajućoj meri. U SPD-u je pacifizam široko rasprostranjen i duboko ukorenjen. „Postići mir bez oružja“ to za mnoge socijaldemokrate nije izreka koja se olako izgovara, to je za njih ozbiljna tvrdnja.
Shodno tome, i otpor isporukama oružja u ratnu zonu u početku je bio veliki – otpor koji je raširen i u nemačkom društvu. Ne sviđa se svima u toj zemlji činjenica da Nemačka želi da isporuči tenkove.
Ali, što duže traje rat u Ukrajini, to postaje sve očiglednije s kojom brutalnošću ruska vojska besni, ubija, siluje i muči. I utoliko jasnije postaje da se ovaj rat ne može okončati dijalogom – to niko ne može da porekne.
Politika detanta je propala
I nije samo pacifizam stajao na putu SPD-u. Decenijama se ta stranka fokusirala na dijalog sa Sovjetskim Savezom, a kasnije i s Rusijom. Ona je stvorila politiku detanta sa „promenom kroz zbližavanje“, a zatim je to pretvorila u „promenu kroz trgovinu“. Rusiju je potrebno samo ekonomski integrisati kako bi se održao mir – to je bio princip koji se predugo sledio. To što su pri tom previše bili fiksirani na Rusiju i što su ignorisali upozorenja ostalih istočnih Evropljana, sada se SPD-u obija o glavu.
Priznavanje neuspeha i izvlačenje zaključaka iz toga bio je proces koji je potrajao i kroz koji je manje-više i Olaf Šolc morao da prođe. Kancelar je sada doneo svoju odluku – to pokazuje njegov govor ove nedelje. On je objašnjava, on zauzima stav i poziciju. I pogađa pravu notu. To je dobro, jer predugo je taj proces donošenja odluka i na domaćem i na međunarodnom planu bio doživljavan kao odugovlačenje i oklevanje. To je Nemačkoj naštetilo.
Budućnost je neizvesna
Nakon govora više ne bi trebalo da bude nejasnoća, jer kancelar se ne može povući posle reči koje je upravo pronašao. To je najbolji preduslov i za to da on sada otputuje u Kijev.
A i građani Nemačke sada znaju na čemu su. Rat će verojatno dugo da traje i imaće posledice i za Nemačku. Olaf Šolc obećava da će učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči štetu za zemlju. Takođe, on želi da se uzdrži od svega što se može shvatiti kao ulazak u rat i želi samo da nastavi put zajedno sa saveznicima. Da li će to biti dovoljno? To niko ne može da garantuje.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.