Savezna kancelarka Angela Merkel je položila venac uz takozvani „crni zid" ispred kojeg su streljane hiljade ljudi. Pre toga je posetila gasnu komoru i krematorijum. Merkel su pratili poljski predsednik vlade Mateuš Moravjecki i direktor spomen područja i predsednik fondacije Aušvic-Birkenau Pjotr Čujinski. Zajedno su otišli i do zloglasnog ulaza s ciničnim natpisom Arbeit macht frei (Rad oslobađa). Posetila je i zgrade u kojima su bili smešteni logoraši u kojima se mogu videti prazne boce bojnog otrova Ciklon B, kojim su ubijani ljudi u Aušvicu.

Kancelraka Angela Merkel je u svom govoru u Aušvicu između ostalog rekla:

„Patnja ljudi u Aušvicu, njihova smrt u gasnim komorama, glad, hladnoća, epidemije, bolni pseudo-medicinski eksperimenti, prinudni rad do potpune iscrpljenosti, to sve što se ovde dogodilo, ne može se shvatiti zdravim razumom." (...)

„Zvanično, kao deo svetske baštine Uneska, ovo mesto danas nosi naziv „Aušvic-Birkenau, nemački nacionalsocijalistički koncentracioni logor i logor za istrebljenje 1940. do 45. Osvjećim je u Poljskoj, ali je u oktobru 1939. Aušvic bio anektiran kao deo Nemačkog rajha. Aušvic je bio Nemački logor istrebljenja, kojim su upravljali Nemci. Važno mi je da naglasim ovu činjenicu. Važno je jasno imenovati zločince. Mi Nemci to dugujemo žrtvama i sebi." (...)

„Sećanje na zločine, imenovanje zločinaca i očuvanje dostojnog sećanja na žrtve, to je odgovornost koja se ne završava. O njoj ne može se pregovarati i nerazdvojiva je od naše zemlje.“ (...) „Moramo biti jasni ovih dana, jer doživljavamo zabrinjavajući rasizam, sve veću netrpeljivost, talas zločina iz mržnje, napad na temeljne vrednosti liberalne demokratije i opasan revizionizam istorije u službi neprijateljstva fokusiranog na grupe ljudi.“ (...)

„Posebnu pažnju obraćamo na antisemitizam koji ugrožava jevrejski život u Nemačkoj, Evropi i šire. Tim jasnije moramo da se izjasnimo: ne tolerišemo antisemitizam. Svi ljudi kod nas u Nemačkoj, u Evropi, moraju da se osećaju bezbednom i kod kuće.“ (...) „Aušvic posebno podstiče i obavezuje svakog od nas da stalno budemo budni, da sačuvamo ljudskost i zaštitimo dostojanstvo naših bližnjih.“

Ovo je prva poseta kancelarke Merkel Aušvicu. Pre nje su to mesto strašnog zločina posetili bivši nemački kancelari Helmut Šmit i Helmut Kol.

„Zapravo bi čovek na ovom mestu morao da ćuti. Ali siguran sam da nemački savezni kancelar ovde ne sme da ćuti." Tako je bivši savezni kancelar Helmut Šmit jednog tmurnog novembarskog dana 1977. započeo svoj govor u Aušvicu. Bila je to prva poseta jednog nemačkog saveznog kancelara i uopšte političara visokog ranga bivšem nemačkom logoru smrti u kojem je do 1945. ubijeno oko milion i po ljudi. Tada 58-godišnji Šmit koji je za vreme Drugog svetskog rata i sam bio vojnik vermahta, obratio se Poljacima „koji su najviše propatiti", govorio o odgovornosti i krivici, o spoznaji „da je politici potrebna moralna osnova i etička orijentacija". Poljska televizija je to prenosila uživo.

"Osetljivo područje"

Odlazak u Aušvic je za svakog nemačkog predsednika vlade težak zadatak. Dvanaest godina nakon Šmita je na to mesto stravičnog zločina došao njegov naslednik Helmut Kol. Bilo je to opet u novembru, one 1989. kad je pao Berlinski zid i Nemačka oduševljeno slavila. Kol je prekinuo posetu Varšavi, otputovao u Bon i Berlin, a onda se vratio i posetio Aušvic. On je to hteo. Ali nije održao govor.

 „To je mesto na kojem čovek ne može držati govor", rekao je Kol pred rampom u Birkenauu, mestu gde su nacisti razdvajali logoraše i time odlučivali da li neko odmah die u gasnu komoru ili u barake. Kol je posetio i ćeliju katoličkog sveštenika Maksimilijana Kolbea koji se 1941. žrtvovao u pokušaju da spasi jednog čoveka.

Kasnije je u Bundestagu Kohl govorio o "najtamnijem, najstrašnijem poglavlju njemačke povijesti" koje je "ispisano u Aušvicu i Birkenauu". A u knjizi dojmova u Auschwitzu je govorio o "neizrecivoj boli" koja je "ovdje u njemačko ime" nanesena pripadnicima brojnih naroda, osobito europskih Židova. Kohl je izričito naveo Židove koje njegov prethodnik nije spominjao.

Pomoć za održanje spomen-područja

24 godine posle Kola nemačka savezna kancelarka Angela Merkel je posetila Aušvic. Ona je prva koja je otputovala samo u Aušvic, a ne i u Varšavu. Službeni povod je deset godina postojanja fondacije Aušvic-Birkenau, koja se zalaže za održavanje spomen-područja. Merkel je obećala da će Nemačka fondaciji pomoći sa 60 miliona evra – jer planirani prihodi od kamata, zbog monetarne politike EZB poslednjih godina nisu bili dovoljni.

Svesna solidarnost sa Jevrejima i podsećanje na nacističke zločine, deo su politike Angele Merkel otkako je kancelarka. Pet puta je posetila izraelski spomen-muzej za žrtve Holokausta Jad Vašem, 2009. je posetila koncentracioni logor Buhenvald, 2013. je s preživelima posetila mesto bivšeg logora Dahaua, a to je ponovila i 2015. povodom 70. godišnjice oslobađanja zatvorenika iz toga logora.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android