Politički skandali imaju određenu logiku. Podsećaju na kamen koji udari o glatku površinu jezera: Kada padne u vodu, prvo se formira mali vodoskok. Potom se odjednom pojavljuju kružni talasi, koji se koncentrično šire. U trenutku kada razvija svoje najveće dejstvo, kamen je odavno potopljen.
Vodoskok prvog udara ovog skandala je pre nekoliko nedelja mogao da se posmatra u Saveznoj pokrajini Bremen. U centru pažnje je bila šefica tamošnjeg ogranka Savezne agencije za migracije i izbeglice – mamutske institucije za koju se koristi akronim BAMF – jer je očigledno godinama kršila zakon.
U saradnji sa advokatima i drugim pomagačima stotine ljudi su neopravdano dobili azil u Nemačkoj – konačne odluke je potpisivala ona. To je suština optužbi. Ali, ovaj događaj nije ostao u lokalnim okvirima.
Skandal je počeo da se širi. Ubrzo su se na meti našli i drugi ogranci BAMF, istraga je u toku, proveravaju se odluke o hiljadama odobrenih azila širom Nemačke. BAMF je podređen Ministarstvu unutrašnjih poslova u Berlinu.
Kao i obično, kada se radi o političkim greškama, pitanje je: ko je, kada i koliko znao? Ko je imao neophodne informacije, a nije se pobrinuo da to ima političke i kadrovske posledice? Na to suštinsko pitanje odgovor se mora dati i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Time su talasi definitvno stigli do Berlina.
A sada je talas direktno pogodio Angelu Merkel: Interni dokumenti pokazuju da je tadašnji šef BAMF Frank-Jirgen Vajze lično obavestio kancelarku o teškoj situaciji institucije koju je vodio. Međutim, Vajze ide još dalje – upućuje teške optužbe na račun Ministarstva unutrašnjih poslova i kaže da je tamo bilo poznato da BAMF ima premalo personala i lošu opremu i da nikako nije bio u stanju da za nekoliko meseci obradi oko milion zahteva za azil.
Vajze je očigledno ljut jer je u jesen 2015. priskočio u pomoć kancelarki i preuzeo na sebe da reformiše BAMF. Kancelarka je bila pod ogromnim pritiskom zbog kontroverzne politike otvaranja granica. U Nemačku je tada svakodnevno pristizalo na hiljade migranata.
Vajze je dosta toga postigao, pre svega, značajno je ubrzao postupak azila. Sada je optužen da je internim sloganom u BAMF – „kvantitet je važniji od kvaliteta“ – stvorio nove probleme. Naravno da je zbog toga ogorčen.
Očigledno je najviše ljut na bivšeg ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera. Na opšte iznenađenje, kancelarka ga nije uključila u novi kabinet i njegova politička karijera je definitvno završena. Nasuprot tome, Vajze ne optužuje druge visoke zvaničnike u neposrednoj blizini kancelarke. To deluje kao planirani potez: skandal jeste stigao do Merkelove, ali ju je samo dotakao.
U Berlinu se trenutno raspravlja da li bi Bundestag trebalo da formira anketni odbor kako bi se razjasnilo šta je sve bilo pogrešno u Bremenu i drugim ograncima BAMF. Opozicija bi imala dovoljno glasova da započne takvu istragu.
Ali naročito Zeleni se nećkaju – plaše se da bi desno krilo Alternative za Nemačku moglo da zloupotrebi anketni odbor za totalni obračun sa izbegličkom politikom kancelarke. Međutim, posle Vajzeovih izjava koje su skandal dovele do kancelarkinih vrata, sve je verovatnije da će Bundestag ipak istražiti ceo slučaj.
Da se vratimo kamenu u vodi: kada talasi dospeju do obale, oni su toliko slabi da više ne mogu da nanesu štetu. Preneseno na ovaj slučaj: ovaj skandal neće biti opasan za Angelu Merkel.