Brojni nemački mediji, od uglednog Handelsblata do lokalnog Valsroder cajtunga, uoči posete kancelarke Angele Merkel Balkanu, oslanjaju se na izveštaj agencije dpa u kojem stoji da, uprkos naprecima, nakon raspada Jugoslavije u građanskom ratu devedesetih na Balkanu i dalje vrebaju brojne krize. Pominje se da političari iz Republike Srpske ponovo prete otcepljenjem entiteta, da je Albanija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope ogrezla u korupciju i kriminal, dok o Srbiji piše da „tinja trajni konflikt sa bivšom pokrajinom Kosovom. Posredovanje EU u svađi oko integracije srpske manjine u ovu državu – koju nastanjuju skoro samo Albanci – propalo je krajem juna jer su obe strane imale maksimalističke zahteve.“

U austrijskom Virtšaftsblatu novinar Krsto Lazarević približava čitaocima stanje u Srbiji, navodeći da, prema aktuelnoj anketi, Srbi mnogo više polažu na dobre odnose sa Rusijom nego na pristupanje EU. „Srbija zavisi od ruskog gasa i nafte. Gazprom praktično ima monopol na srpskom tržištu što Rusiju čini važnim privrednim partnerom. Ipak, najvažniji trgovinski partneri su zemlje EU – mnogo važniji od Rusije su Nemačka, Italija i komšijske zemlje, članice EU. NATO je, zbog bombardovanja 1999, veoma neomiljen. Ali ko je pomogao ljudima u Srbiji kada je zemlja pre godinu dana patila od posledica poplava? Humanitarna i tehnička pomoć stigla je pre svega iz EU i Ujedinjenim Emirata. […] Srbi moraju da odluče da li ubuduće žele da podignu životni standard ili da se orijentišu ka Rusiji na temelju zastarelih nacionalnih mitova.“

U marksističkom berlinskom listu Junge velt objavljen je gostujući komentar Sevim Dagdelen, poslanice stranke Levice u nemačkom Bundestagu. Ona piše da Angela Merkel na Balkan nosi svakome ponešto: Srbiji i Albaniji ubrzanje pristupanja EU, a BiH makar približavanje. Dalje se navodi da je sličan stav prema Balkanu na Berlinskom kongresu 1878. zauzeo Oto fon Bizmark sa ciljem da protera ruski i turski uticaj i omogući austrougarsku okupaciju Bosne. „Skoro 140 godina kasnije imamo bar jednu konstantu: cilj je da se uticaj Rusije na Balkanu ponovo svede na minimum kroz proces evrointegracija. Zato je kancelarki trn u oku to što je Srbija do sada odbijala da uvede sankcije Rusiji. Merkelova će Beogradu staviti do znanja da za pristupanje EU postoje dva uslova: da protivno međunarodnom pravu prizna nezavisnost Kosova i da se pridruži kursu eskalacija prema Rusiji.“

Dagdelen piše da takvi zahtevi Beogradu ne mogu proći bez pretnji jer trenutno svega 44 odsto stanovnika Srbije podržava pristupanje EU, dok je 61 odsto zainteresovano za produbljivanje dobrih odnosa sa Rusijom. „Zato kancelarka neće uzeti u obzir ni kritiku na račun velikoalbanskog projekta čiji je centar Kosovo, a cilj delovi Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke. A ko se samo usudi da ukaže na zločine OVK suočava se sa pretnjama smrću albanskih nacionalista ili je etiketiran kao srpski nacionalista. Već 16 godina su na Kosovu trupe NATO i Bundesvera. Od tada bivši kadar OVK vlada zemljom. Životni vek je tamo sedam godina kraći u odnosu na ostale balkanske zemlje. Berlin očijuka sa Prištinom, iako je Kosovo vodeća zemlja po broju islamističkih terorista koji odlaze u Siriju. Na pokušaje Kosova da destabilizuje region namerno se ćuti.“

Na posletku levičarka Sevim Dagdelen navodi da grčko NE Saveznoj vladi u Berlinu i Trojki daje nadu da će ljudi na Balkanu takođe reći NE politici pretnji. „Postoji i nada da ljudi neće poverovati nacionalistima čiji je cilj da ih iskoriste jedne protiv drugih. Socijalna prava i demokratski suverenitet mogu biti odbranjeni samo odbijanjem moćničkih težnji nemačkog kapitala i njegovih trgovačkih putnika – a nikako ako im se povinuje.“