Susret dvojice predsednika jugoslovenskih republika Srbije i Hrvatske u javnosti se često navodi kao mesto na kojem dogovarana podela Bosne i Hercegovine, ali je to zapravo tek početak priče.

Posmatrači, ali i sami učesnici događaja, dodatno su doprineli konfuziji oko toga šta se zaista tačno događalo u Karađorđevu. Najpre su mnogi negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela Bosne i Hercegovine.

Suštinski problem je ostao isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.

Bez dogovora o podeli Bosne

U vreme održavanja susreta Milošević- Tuđman Borisav Jović je bio predsednik Predsedništva SFRJ. Jović za Dojče vele kaže da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame, i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.

„Drama je već bila prevelika. Svako je već imao svoje stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne, što je u fokusu te informacije“.

Bez ideje Velike Srbije

Borisav Jović smatra da je čitava priča oko Karađorđeva samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije, kao i da je postajao taj zločinački pokušaj stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i zločina, kaže Jović za Dojče vele.

„Dakle, u nedostatku argumenata i činjenica za takvu tezu, kreirane su činjenice. Mnoge su kreirane, nije to jedina, ali možda je trebalo da bude i fundamentalna, da je postojao zvanični dogovor o podeli Bosne, što je osnovni element za Veliku Srbiju, jer bez Bosne ne bi moglo biti Velike Srbije“, kaže Borisav Jović.

Istorijske činjenice govore da Slobodan Milošević i Srbija nisu vodili takvu politiku, ističe Jović. Ključno je da je Srbija podržavala sve planove za mirno rešenje u Bosni, a koji nisu sadržavali podelu Bosne, kaže Jović. Te istorijske činjenice se zaboravljaju, a upravo one govore da Srbija nije mogla voditi politiku podele Bosne ako je podržavala sve planove koji nisu podrazumevali tu podelu, kaže Borisav Jović.

U nastavku: „Mesić laže“

Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

„Znači, ako je i bilo nekog dogovora, tu sada ima raznih teza i teorija oko toga, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto teritorije. Znači, to nikako nije mogao biti ravnopravan dogovor između njih dvojice, s obzirom da je situacija na terenu pokazala sasvim drugi razvoj događaja. Zato smatram da taj rat nije mogao biti potpuno dogovoren, ako pogledamo u kom pravcu se kasnije odvijala situacija u Bosni i Hrvatskoj“, kaže Sonja Biserko.

Mesić laže!

Svedočeći i Hagu, bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić je naveo da mu je upravo Borisav Jović rekao „kako Srbiju samo zanima 66 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti“. Borisav Jović za Dojče vele kaže da to jednostavno nije tačno.

„On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna, ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49 odsto teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49 procenata predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk“, kaže Jović.

Postojao projekat Velike Srbije

Projekat Velike Srbiie je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu, ocenjuje Sonja Biserko. Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat.

„To je pokušaj da se pokaže kako su rat osmislile zapadne zemlje, i da su to podržale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska. Znači, nikako ne dolazi u obzir bilo kakav dogovor s njihove strane, jer je njima rat bio nametnut, zato što je ta konspiracija protiv Srbije i Jugoslavije već bila dogovorena, i traje i do danas. Tako da u toj interpretaciji događaja nikakav dogovor sa drugom stranom očigledno ne dolazi u obzir. Jer, sve to ruši njihovu tezu o početku tog rata, karakteru tog rata, i zato se tako čvrsto i drže te interpretacije“, kaže Sonja Biserko.

U nastavku: Nema materijalnih dokaza

Novinar Ruža Ćirković već godinama istražuje ovu temu, i pokušava da u moru informacija, ili dezinformacija, ustanovi šta se zaista događalo u Karađorđevu marta 1991. godine.

Ono što je trenutno sasvim sigurno, kaže Ruža Ćirković za Dojče Vele, jeste da za sada nema nikakvih materijalnih dokaza da je tamo dogovarana podela Bosne i Hercegovine.

„Međutim, ni hrvatski izvori, istoričari, sa kojima sam ja razgovarala ne spore i ne poriču- a to je vrlo teško poricati, jer je Tuđman kao što je poznato, sve snimao, on je voleo sebe da snima, i svoje ideje i planove- i on nije krio da želi podelu Bosne. I od njega, koliko sam ja shvatila, potiču informacije da je to predložio Miloševiću. Naime, Kiro Gligorov je javio Aliji Izetbegoviću da mu je Tuđman rekao da su o tome razgovarali, i to je ja mislim osnovni izvor. Dakle, bez obzira na sve, nema pouzdanih dokaza da su o tome razgovarali, a kamoli da su postigli neki sporazum“, kaže Ruža Ćirković.

Građanski rat ili agresija?

Dvadeset godina kasnije, još uvek je neizvesno da li će ikada saznati istina o pozadini susreta u Karađorđevu. Ono što je zanimljivo je da u Srbiji, za razliku od Hrvatske, tadašnji politički akteri vrlo malo i nerado govore o tome.

Ruža Ćirković smatra da trenutno i srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo. Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda bi se rat u Bosni mogao karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH. A kao što je poznato, kaže Ruža Ćirković, i Srbiji i Hrvatskoj, zbog Haga, a i šire istorije, odgovara da je tamo bio građanski rat.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković