Gabrijela Miškovski, koja je učestvovala u osnivanju organizacije Medika mondial u Kelnu, smatra da je Radovan Karadžić politički odgovoran za mnogobrojna silovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini. Ova humanitarna organizacija osnovala je 1996. godine filijalu u Zenici.

"Mnogobrojne žene koje su došle u kancelariju u Zenici govorile su o tome i zato su nam poznate stotine priča iz Bosne i Hercegovine o silovanjima od strane vojnih i paravojnih jedinica, policije i snaga bezbednosti“, kaže Miškovska.

Same u bolu

Seksualno nasilje u ratu za sada nije priznato ni kao mučenje, ni kao grubo kršenje ljudskih prava. Pritom su posledice po ženu često kobne – silovanje predstavlja povredu njenog bića i dovodi do rušenja njene slike o sebi. Osim toga, žena je često suočena sa nerazumevanjem, pa i osudom okoline. Monika Hauzer koja je na čelu Medike mondijal, kaže da su žene potpuno same u bolu.

"Jer, one znaju da će biti prezrene zbog silovanja. Žene koje dobiju dete posebno su pogođene, jer ih ono stalno podseća na silovanje i može da postane objekat mržnje u sredini u kojoj žive“, kaže Hauzerova.

Pogled u lice zločinca

Iz iskustva preživelih holokosta zna se da je za njih bila važna mogućnost da pred međunarodnim sudom ispričaju šta im se dogodilo – to je vid pravde koji otvara nove perspektive. 25 žena silovanih u Foči već je svedočilo.

"Te žene veoma jasno su rekle šta se dogodilo kako bi svet to saznao. I mogle su da pogledaju u lice zločincima i pokažu da su preživele“, kaže Monika Hauzer.

Međutim, saradnicima Medike mondijal teško je da savetuju ženama da svedoče. Mnoge su siromašne, čak ni tokom suđenja nemaju lekarsku ili psihološku podršku i prilikom često neprijatnih saslušanja moraju precizno i do detalja da govore o tome šta se dogodilo. I ako u optužnicu protiv Radovana Karadžića bude uvrštena odgovornost za silovanja pitanje je koliko će žrtava svedočiti.