Na poziv humanitarne organizacije Renovabis Jelena Mićović, rukovodilac Savetovališta za povratnike pri Karitasu Srbije u Beogradu, u Vircburgu je govorila o negativnim stranama migracije radne snage u okviru kampanje „Nedostaju. Uvek. Negde. Migracija radne snage iz istočne Evrope“- prenosi portal Vircburške biskupije iz kojeg u nastavku citiramo.

„Svake godine Srbija gubi grad srednje veličine“, tako to drastično opisuje Mićović. Samo u poslednjih deset godina iz Srbije se iselilo oko 350.000 ljudi. „Prema jednoj anketi, 80 odsto mladih želi da emigrira.“

Stručnjaci poput lekara i medicinskih sestara, ali i inženjeri i informatičari, traže budućnost u inostranstvu. U Srbiji sada nedostaje lekara i zanatlija.

Ženama je posebno teško

Situacija je posebno problematična za žene, koje često u inostranstvu rade kao negovateljice ili u uslužnim delatnostima, navodi Mićović: „Rade tri meseca, a zatim ih deportuju“. Takođe je uobičajeno finansijska ili čak i seksualna zloupotreba.

U domovini ih, pak, smatraju lošim majkama, a njihovu decu nazivaju „evro-siročićima“.

Migracija radne snage je posebno primetna u seoskim sredinama, kaže Aleksandar Siter iz kancelarije Veltkirhe u biskupiji Vircburg. „Pogotovo u seoskim sredinama više nema rodbine koja bi se brinula za stare, a nema ni profesionalnih negovatelja“.

Romi sa Kosova prko Nemačke stižu u Srbiju

Međutim, migracija iz istočne Evrope stvara još jedan problem. Oko 85 odsto povratnika iz Nemačke su pripadanici etničke grupe Roma, navodi Mićović.

Sa Kosova pokušavaju da uđu u Nemačku i na kraju završavaju u Srbiji. „Svoju budućnost ne vide na Kosovu.“

Savetovalište Karitas u Beogradu od osnivanja 2017. brine o više od 1.400 romskih porodica. Prema rečima Jelene Mićović, većina živi u nelegalnim naseljima. Dve trećine nema nikakve školske kvalifikacije, a oko 90 odsto nema stručnu obuku.

Jer, dok su te porodice bezuspešno pokušavale da dobiju azil u Nemačkoj, deca su godinama izostajala iz škole.

„Mnogi su bili taman dorasli za stručnu obuku kada su napustili Kosovo. Ali ne vidim drugog načina osim obrazovanja kako bi se izvukli iz sirotinjskih četvrti.”

„Tvoj posao" i obrazovni centri

U tom cilju je uz podršku Renovabisa pokrenut projekat „Tvoj posao”: podržava mlade ljude se zaposle ili samozaposle.

Mićović govori o internet prodavnici jedne Srpkinje iz Banjaluke (Bosna i Hercegovina) koja pomaže kompanijama da biraju i kupuju poklone. „Podržali smo usavršavanje i prekvalifikaciju, osnivanje gumarskih radionica i kozmetičkih salona“, navodi Mićović.

Istovremeno, u Makedoniji su, na primer, formirani „obrazovni centri” od kojih dva sponzoriše ‚Renovabis'.

U njima se između ostalog, romskim porodicama nude roditeljski sastanci i privatna dopunska nastava.

Perspektiva za ostanak, pravična nadoknada za matične zemlje…

Svojim projektima Karitas želi da stvori perspektivu za ostanak u Srbiji. „Želim da svi ostanu", kaže Mićović.

„Ljudi dolaze u Nemačku jer su nam potrebni. Ali moramo da učinimo posao humanim", objašnjava Siter. „Minhenski apel” Renovabisa mogao bi da pomogne da migracija radne snage bude pravedna.

Između ostalog, poziva se na pravičnu nadoknadu za zemlje porekla zbog gubitka radne snage, jednake plate u odnosu na domaće zaposlene, kao na i proširenje ponude savetovanja za pridošlice, piše još na portalu biskupije Vircburga.

dr,bw

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.