Vruća, ljuta i obično u najboljem društvu sa pomfritom  -kobasica sa karijem važi u Nemačkoj za klasično jelo brze hrane. Prema ranijim procenama nekadašnjeg berlinskog Muzeja karivursta, u Nemačkoj se godišnje pojede oko 800 miliona porcija, od toga čak 70 miliona samo u glavnom gradu.

Istorija kobasice sa sosom od karija seže bar 75 godina unazad. Ali ko je izmislio tu užinu? Da li je to nemačka prestonica ili ipak Hamburg sa severnonemačkim šarmom? Ili je to bio kneževski kuvar u zamku kod Hanovera? I zašto jedan čuveni prestonički hotel prodaje karivurst komplet za 26 evra?

(Navodni) trenutak rođenja

Poreklo kobasice sa karijem obavijeno je mnogim legendama. Najpoznatija od njih je ona da je sve počelo 4. septembra 1949. u Šarlotenburgu, jednoj četvrti u Berlinu: Herta Hojver u svom kiosku brze hrane, iz dosade je isprobala novi recept, gde je pomešala koncetrovanu paradajz pastu, Vorčester sos, kari prah i druge začine. Tako nastali sos je prelila preko pržene i na komade isečene kobasice.

Druga varijanta glasi da je zbog nestašice senfa u posleratnom Berlinu Hojver morala da improvizuje i tako stvorila novi sos. Bez obzira na to da li je bio genijalan izum iz dosade ili rešenje iz nužde, sos je postao svetski izvozni hit.

Kiosk u Hamburgu ili zamak kod Hanovera?

Uve Tim u svojoj noveli „Otkriće kobasice sa karijem“ (1993.) opisuje kako je karivurst navodno ugledao svetlo dana u Hamburgu. Prema priči, vlasnica kioska Lena Briker je prilikom pada slučajno pomešala kari i kečap, što je dovelo do otkrića sosa. Iako je Briker fiktivna figura, autor tvrdi da je još 1947. u Hamburgu pojeo takvu kobasicu. Ova priča dodatno je podstakla rivalstvo između Berlina i Hamburga oko izuma kobasice sa karijem.

A i knez Aleksandar od Šaumburg-Lipe iz Bikeberga kod Hanovera polaže pravo na istorijsku povezanost sa nastankom karivursta. On tvrdi da je kobasica sa karijem izmišljena u kuhinji njegovog porodičnog zamka još 1946. Jedan kuvar je navodno za britanske oficire pripremio sos od džema od kajsija, kečapa, karija i soli, koji je možda prethodnik ovog sosa.

„Čilap“ postaje brend

Berlin svakako polaže pravo na izum kobasice sa karijem i odaje počast Herti Hojver kao njenoj pronalazačici. „Imam patent, basta!“, rekla je vlasnica kioska koja je preminula 1999.

Međutim, Hojver zapravo nije patentirala originalni recept, jer bi to značilo otkrivanje strogo čuvane tajne. Umesto toga, ona je 21. februara 1958. u Patentnom zavodu podnela prijavu za zaštitni znak „Čilap“ – što je kombinacija reči „Čili“ i „Kečap“. Skoro godinu dana kasnije, „Čilap“ je registrovan kao verbalni i vizuelni brend pod brojem 721319.

Berlin od 2003. odaje počast Herti Hojver spomen-pločom. Tadašnja gradonačelnica opštine, Monika Timen, rekla da do tada nije postojala nijedna spomen ploča „koja je posvećena osobi koja je dala svoj doprinos najvažnijoj stvari za nas: hrani“.

Ginisova knjiga rekorda - najveća porcija na svetu

Jedan proizvođač velikih kuhinja za ugostiteljstvo u Volfenbitelu, nedaleko od Braunšvajga drži rekord: 30. aprila 2010. je sa svojom kobasicom sa karijem teškom 175,2 kilograma i dugačkom 320 metara pre nego što je isečena i poslužena, ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Nakon prženja, kobasica je začinjena sa oko 95 kilograma paradajz sosa i kilogramom kari praha i podeljena posetiocima.

Ekstravagantna varijanta posuta zlatom

Kobasica sa karijem našla je svoje mesto ne samo na ulicama Nemačke, već i u luksuznim restoranima. U hotelu Adlon u Berlinu, odmah pored Brandenburške kapije, od 2018. nalazi se na meniju i karivurst i spada u posebne atrakcije - po ceni od 26 evra.

Prema rečima portparolke hotela u kojem odsedaju krunisane glave, bogati i slavni, naručuje se oko 800 porcija mesečno. Posebno privlači međunarodne goste.

Tačan recept sosa ostaje tajna, ali sadrži egzotične sastojke poput manga, limunove trave i zvezdanog anisa. Ovo gurmansko jelo krunisano je sa malčice zlatnih listića, a služi se sa pomfritom u „stilu“ i mlečnim pecivom.