Mediji prenose da je Karl Lagerfeld preminuo u 86. godini. Njegova stvarna starost je tokom čitave njegove karijere bila predmet spekulacija, kojima je i sam kumovao, jer je dugo tvrdio da je rođen 1938, a potom 1935. godine.

Rastao je u aristokratskoj porodici, sa ocem, majkom i sestrom, u hamburškoj četvri Blankeneze. Posle Drugog svetskog rata porodica se preselila u Šlezvig-Holštajn. Tamo je mladi Karl svima upadao u oči svojim neobičnim odevanjem i dugom kosom. Ali i obrazovanjem: još pre osnovne škole, govorio je francuski i engleski jezik. Bio je oduševljen francuskom kulturom i pre svega slikarstvom.

Duga kosa uvezana u rep

Želja da se preseli u Pariz je bila tolika da je sa majkom prešao tamo i 1953. se definitivno nastanio u gradu koji je i tada bio centar svetske mode. Odmah je počeo da se prijavljuje na takmičenja za mlade modne dizajnere i sa 20 godina osvojio svoju prvu nagradu za dizajn jednog mantila.

Nekoliko godina kasnije, počeo je da radi kao modi kreator u kući Balmen/Patu. Godine 1963. postao je umetnički direktor u modnoj kući Kloe i tamo 1967. zasnovao svoj koncept jedinstva odeće i nakita zvani „Total look“. Sredinom 60-ih ga je angažovala i firma Fendi iz Rima.

Godine 1976. je preuzeo imidž koji je zadržao do smrti – duga kosa uvezana u rep i tamne naočare.

Bio je poznat po ljubavi prema knjigama – u pariskim knjižarama kupovao je više knjiga nedeljno, a u trenutku smrti, u svojoj privatnoj biblioteci imao je više od 300.000 knjiga i brošura.

Dolazak u Šanel

Veliki događaj u njegovoj karijeri desio se 1983, kada je postao kreativni direktor Šanela. Uspeo je da povrati interesovanje za Šanelovu odeću, koje je bio jenjalo, i da tu odeću učini interesantnom za mlade žene. Modifikovao je kroj, obnovio boje, promenio materijale – sve uspešno. Do kraja života je ostao glavni dizajner ove prestižne modne kuće.

Svoju marku, „Karl Lagerfeld“, osnovao je 1984. i ona se brzo etablirala kao kuća koja nudi prvoklasan dizajn kako za muškarce tako i za žene i decu, ne samo kada je reč o odeći, već i o nakitu i drugim modnim detaljima.

Od 1987. je sam radio kao svoj fotograf, menadžer reklamnih kampanji i autor kratkih filmova za različite modne firme.

Sporne izjave

Poslednjih godina je u udarne vesti dospeo i zbog svojih oštrih kritika na račun izbegličke politike kancelarke Angele Merkel, naročito zbog svoje sporne izjave: „Ne možete ubiti milione Jevreja i posle toga, makar prošle i decenije, dovesti u zemlju milione njihovih najgorih neprijatelja“.

Lagerfeld je decenijama bio neka vrsta „živog artefakta“, ili „apstrakcije“, kako je jednom sam sebe nazvao. S jedne strane je bio tašt i arogantan, s druge, samoironičan i plemenit. Svet mode već decenijama nije mogao da se zamisli bez njega i njegovih kreacija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android