Poznata je po svojoj odlučnosti. I direktnosti. Sirijskog predsednika Bašara al Asada nazvala je „jednim od najvećih zločinaca“. Vatikan je optužila da u Hrvatskoj u jednom samostanu, štiti jednog osumnjičenog ratnog zločinca. Danas, 9. februara 2022, Karla del Ponte slavi 75. rođendan.

U vreme kada je bila državna tužiteljka u Švajcarskoj, neustrašivo se borila protiv privrednog kriminala, a naročito mafijaškog pranja novca u toj zemlji. Ali kad su švajcarske novine „Zontagscajtung“ 1994, u vreme građanskog rata u Alžiru, pisale da alžirski Islamski front spasa kupuje oružje u Švajcarskoj, Del Ponte je naredila da policija pretraži uredništvo i privatne stanove novinara koji su o tome pisali. To su oštro kritikovali i izdavači i novinarski Etički savet te zemlje.

Tribunal za bivšu Jugoslaviju

Godine 1999. postala je glavna tužiteljka tribunala Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Podigla je 91 optužnicu protiv osoba s područja bivše Jugoslavije, između ostalog i onu protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Od toga su, tokom njenog mandata, na zatvorske kazne pravosnažno osuđene 63 osobe, od čega su dve trećine bili Srbi.

Ipak, svojim neuspehom je smatrala činjenicu da su na kraju njenog mandata Radovan Karadžić i Ratko Mladić još bili na slobodi. Kasnije su obojica uhapšena i osuđena na doživotnu robiju.

Del Ponte se nije plašila osetljivih tema. Htela je da istražuje i NATO-bombardiranje SR Jugoslavije, kao i navodne zločine ruandske vlade. Najbolji pravnici sveta obično rade tiho i pokušavaju da preko tajne diplomatije dođu do dokaza ili nastoje da dobiju podršku vlada. Karla del Ponte je, međutim, do svojih ciljeva pokušavala da stigne praveći javni pritisak.

Tvrdnje koje terete UČK

Godine 2003. godine tribunali UN za bivšu Jugoslaviju i Ruandu su dobili posebne tužioce, tako da je Del Ponte ostala nadležna samo za bivšu Jugoslaviju. Neki posmatrači smatraju – a pre svega ona sama – da joj je dužnost glavne tužiteljke za Ruandu oduzeta zbog pritiska ruandske vlade.

Nakon isteka mandata u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, 2008. je imenovana za ambasadorku Švajcarske u Argentini. I vrlo brzo je stekla nadimak „anti-diplomata“. U svojim memoarima, koji su izašli 2009, objavila je, naime, niz spornih tvrdnji.

Posebnu buru izazvala je tvrdnja da su pripadnici kosovske UČK u leto 1999. oteli i ubili oko 300 Srba, a njihove organe prodali. Ona navodi da nije podigla optužnicu zbog nedostatka dokaza, a njih nije mogla da prikupi zbog, kako tvrdi, nedostatka političke podrške.

Samo nekoliko meseci nakon izlaska memoara, najavila je da se pre vremena povlači sa dužnosti švajcarske ambasadorke u Argentini.

Tribunal za Siriju?

Karla del Ponte je od 2011. zvanično u penziji, ali se i dalje angažuje na progonu teških zločinaca. Tako je bila članica jednog Istražnog odbora za Siriju Saveta za ljudska prava UN, ali je 2017. podnela ostavku. Smatrala je da je Odbor osuđen na neuspeh, jer nije osnovan Tribunal za Siriju koji bi počinioce zločina mogao da optuži.

Zbog nedostatka podrške međunarodne zajednice, Odbor nije mogao čak ni da istražuje zločine, već samo da ih popisuje, izjavila je Del Ponte.

aj/epd/munzinger

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.