Karlova nagrada smatra se jednom od najprestižnijih u Evropi. Dodeljuje se svake godine u nemačkom Ahenu ličnostima ili institucijama koje su dale izuzetan doprinos ujedinjenju Evrope. Od 1950. dobili su je očevi-osnivači zajedničke Evrope, ali i kraljevi i premijeri, predsednici i pape, opozicija u Belorusiji i ukrajinski narod. A ovog 9. maja nagradu će po prvi put dobiti jedan rabin.

Pinhas Goldšmit je gotovo 13 godina predsednik Konferencije evropskih rabina (CER), koja okuplja oko 800 ortodoksnih jevrejskih učenjaka. Taj 60-godišnjak verovatno je najistaknutiji rabin u Evropi. „Ovom nagradom direktorat Karlove nagrade želi da pošalje signal da je jevrejski život sastavni deo Evrope i da u Evropi ne bi smelo da bude mesta za antisemitizam“, navodi se u obrazloženju.

„Eksplozija antisemitizma“

„Nažalost, stvarnost je upravo suprotna“, kaže Goldšmit u intervjuu za DW. „Nakon 7. oktobra doživljavamo eksploziju antisemitizma.“ Teror islamističkog Hamasa protiv Izraela rezultirao je najvećim masovnim ubistvom Jevreja od Holokausta. Oko 1.200 ljudi je ubijeno, hiljade je ranjeno, a oko 240 ih je oteto i odvedeno u Pojas Gaze kao taoci. Izrael je odgovorio vojnom ofanzivom velikih razmera u Gazi.

Otada je u mnogim delovima sveta porasla mržnja prema Jevrejima. Roditelji Jevreji, kaže Goldšmit, počeli su da se plaše da svoju decu šalju u školu. Muškarci Jevreji, mladi i deca plaše se da hodaju ulicom s kipom na glavi. Život Jevreja počeo je često da se odvija pod zaštitom policije.

Antisemitizam je, prema rečima rabina, „ponovo postao društveno prihvatljiv i politički korektan“. To mora da se promeni, dodaje Goldšmit. Vlade moraju jasno da stave do znanja da ne prihvataju mržnju prema Jevrejima – „ni u školama, ni na ulicama, ni u kulturi“. Sve dok se toleriše otvorena mržnja prema Jevrejima, kaže, „imamo ozbiljan problem“. Kada Goldšmit kaže „mi“, one ne misli isključivo ili prvenstveno na Jevreje. Za njega se tu radi o budućnosti Evrope.

Užas Aušvica deo je evropske istorije porodice Goldšmit. Pinhas je rođen u Cirihu 1963. godine, jer su se njegovi deda i baka, zbog bakine bolesti, preselili iz Beča u Švajcarsku – baš na vreme, 1938. Njegovi pradeda i prabaka s majčine strane stradali su u Aušvicu, kao i njihova braća i sestre, zatim sestre i braća njegovog dede, kao više od 40 njegovih rođaka, priča rabin.

Bekstvo od Putinovog agresorskog rata

Od 1993. do 2022. Goldšmit je bio glavni rabin u Moskvi. Nekoliko dana nakon početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, pobegao je iz Rusije, jer je Kremlj hteo da natera predstavnike svih vera da slede njegovu liniju. Od njegovog odlaska iz Moskve, Rusiju je napustilo više od sto hiljada Jevreja, navodi rabin. „Politička situacija u Rusiji postaje sve teža. Zemlja se vraća u potpunu izolaciju, u Sovjetski Savez, samo bez komunizma. A antisemitizam je ponovo postao deo vladine politike“, kaže Goldšmit.

Od tada on i njegova supruga, koji imaju sedmoro dece i brojne unuke, žive u Jerusalimu, u zemlji koja se promenila od 7. oktobra 2023. „Otišao sam iz jednog rata i došao u drugi.“ A rat je, kaže, „strašan, jedna od najstrašnijih stvari koje je čovečanstvo izmislilo“. Ali Izrael, kao i svaka zemlja, ima pravo na samoodbranu, kaže rabin i dodaje da se Izrael u Gazi ne bori protiv vojske, već protiv gerilskih snaga.

Spominje i ulogu Irana u podršci Hamasu i Hezbolahu, koje je EU klasifikovala kao terorističke organizacije. „Ovo je veliki čas za Evropu. Evropa mora da se brani od tih napada. To su napadi na demokratiju i slobodu koji s jedne strane dolaze iz Rusije, a s druge iz Irana“, kaže Pinhas Goldšmit za DW.

Taj rabin je poliglota i zapravo je majstor dijaloga. U kontaktu je s mnogim vodećim političarima. Često je bio i gost u kabinetu nemačkog kancelara, a nekoliko puta posetio je i papu Franju. Otkako je postao predsednik Evropske konferencije rabina, uspostavio je dijalog između vodećih rabinskih učenjaka i muslimanskih imama iz evropskih i severnoafričkih zemalja. Zbog toga je poraslo međusobno poverenje, kaže i dodaje da to možda i nije često dopiralo do medija, ali jeste izuzetno važno. Inače, sedište Rabinske konferencije sada je u Minhenu, na jugu Nemačke.

Islam i Evropa

„Umesto da se bore protiv radikalnog islama, oni se bore protiv islama kao religije. To je velika, veoma velika greška“, kaže Goldšmit. Moramo se boriti protiv radikalnog islama, ali je istovremeno jasno i sledeće: „Islam kao takav može da postane vredan deo Evrope, ako njegovi vernici i predstavnici aktivno žive evropske vrednosti, kao što su sloboda, demokratija i tolerancija.“

Goldšmit kaže da je srećan zbog nagrade Karla Velikog. „Za mene lično, ali i za jevrejsku zajednicu u Evropi, to je lep simbol, jer želimo da vidimo više podrške jevrejskim zajednicama od strane civilnog društva. To bi bilo veoma važno“, zaključuje Pinhas Goldšmit u intervjuu za DW.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.