Sara, crne kose prekrivene smeđom maramom, priča tiho i bez prekida. Priča kako su je teroristi Islamske države (IS) zatočili, silovali i prodali. Dvadeset joj je godina. Nervozu pokazuje tek time što pucketa prstima. Ona se ovde u prihvatnom centru u severnoiračkom Dohuku nada novom životu u Nemačkoj.

Savezna pokrajina Baden-Virtemberg odlučila je da udomi i zaštiti traumatizovane žene i decu. Više od 430 žrtava IS se već nalazi u južnoj nemačkoj pokrajini, još oko 600 bi trebalo da stigne. Zeleno-socijaldemokratska pokrajinska vlada u Štutgartu želi da ovim žrtvama terora obezbedi bolji život, novi početak. I savezna pokrajina Donja Saksonija će preuzeti jedan deo odabranih.

U Dohuku noću sve vrvi od života, postoji čak i jedan zabavni park. No danju sliku grada određuju brojne ruševine koje svedoče o razaranjima. Psiholog Jan Ilhan Kizilhan je jedan od onih koji ovde u prihvatnom centru na severu Iraka, svega tridesetak kilometara od fronta s pripadnicima IS, odabira one koji će odleteti u pravcu Nemačke. Ali na koji način predstavnici nemačkih vlasti odabiru ona koji će dobiti kartu za novi život?

Stan na tajnoj lokaciji

Mesto na kojem se odlučuju sudbine Sare i mnogih drugih koji bi hteli bolji život je četvorosobni stan na rubu grada. Svake dve sedmice iz Štutgarta doputuje nekoliko službenika. Stan je unajmila humanitarna organizacija „Vazdušni most Irak“ koja se već godinama brine o traumatizovanim iračkim građanima.

Mesto na kojem se razgovori odvijaju mora da ostane tajna. IS je već nekoliko puta pretio napadima. Islamisti smatraju svojim vlasništvom žene koje ovde traže pomoć. Zato se sve odvija daleko od očiju javnosti. Nije samo IS pretnja. I nekim kurdskim grupama, ovde u iračkom delu Kurdistana, ovakve organizacije nisu po volji.

Ali kada su službenici iz Nemačke u Dohuku, u stanu na rubu grada je živo. Svakih pola sata jedna od žena ulazi u sobu na razgovor. Ono što psiholog Jan Ilhan Kizilhan čuje tokom jednog radnog dana koji traje do kasno poslepodne je čitava paleta užasa koje su doneli najnoviji sukobi na Bliskom istoku. Otmice, silovanja, mučenja, najbrutalnija ubistva. Ispovesti su često prekidane suzama. Najveći broj žena koje dolaze ovamo žive u izbegličkim kampovima.

„Nemojte nas osramotiti“

Ideja o kontingentu kojim bi se izmučene i napaćene žene prebacile na sigurno, u Nemačku, nastala je prošle godine nakon što je IS napala jedno selo Jezida na severu Iraka. Jezidi su za IS nevernici. Tom prilikom je oteto 7.000 žena i devojčica. Dosada je pobeglo ili od IS otkupljeno oko 2.000 zatočenih žena. Najmlađa do sada otkrivena žrtva silovanja ima osam godina.

Kizilhan je i sam Jezid. „Naš cilj je da odaberemo najteže slučajeve“, kaže on. Sara kao i njene dve sestričine su odabrane za put u Nemačku gde će živeti u jednom tajnom smeštaju. Savezna pokrajina Baden-Virtemberg će za smeštaj žena iz severnog Iraka u sledeće tri godine izdvojiti 95 miliona evra. Za život u miru i bez poziva s radija na „džihad“ protiv „nevernika“.

Na putu prema aerodromu jezidske žene svraćaju do svetog grada Lališa po blagoslov. „Mi smo Nemačkoj zahvalni što vas prima. Nemojte nas osramotiti“, poručuje na odlasku jedan jezidski propovednik.