Hamid Karzai može da se diči time da je prvi demokratski izabrani predsednik u istoriji Avganistana. Na izborima u oktobru 2004. godine dobio je 55 odsto glasova. Osim toga, imao je punu podršku Zapada, pre svega SAD.

Uprkos velikom rivalstvu i susedne zemlje bile su saglasne da je politikolog Karzai prava ličnost da sudbinu avganistanskog naroda uzme u svoje ruke. Za Karzaija to je bila više nego povoljna polazna pozicija u ostvarivanju istorijskog zadatka – obnovi ratom opustošene zemlje. Međutim, ni nakon osam godina u Avganistanu još nema mira. Posle početne euforije obnova je stala, a jaz između bogatih i siromašnih sve više se širi.

Pogrešna politika obnove

Karzai je već duže vremena na meti kritika zbog loše uprave, sve veće korupcije i sve jače narkomafije. Preti opasnost da Avganistan postane bure bez dna, pre svega za međunarodnu zajednicu.

Produbljivanje krize u Avganistanu ni u kom slučaju nije posledica spleta nesrećnih okolnosti. Naprotiv, to je rezultat pogrešne politike obnove za šta je pre svega odgovoran predsednik.

Umesto da se opredeli za strategiju u skladu sa prilikama u zemlji, Karzai je nastojao da ojača sopstvenu vlast. Pravio je saveze sa regionalnim moćnicima, činio političke ustupke islamistima, čak je potajno pregovarao i sa Talibanima. Lično odlučujući o raspodeli strane pomoći stvorio je sistem zavisnosti, a politička moć koncentrisana je u rukama diskreditovane elite.

Popularnost Karzaija u zemlji značajno je opala, u velikoj meri izgubio je i poverenje međunarodne zajednice. Bilo bi najbolje da se povuče, ali u tradiciji azijske autokratije na vlasti ostaje do poslednjeg daha. Međutim, zahvaljujući demokratskom ustavu zemlje na izborima imaće – 43 protivkandidata.

Autor: S.M. Samimi / N. Briski

Odgovorni urednik I. Đerković