Kasno su se setili, ali izvinjenje je svejedno dobrodošlo, izjavio je vladin poverenik za osobe sa invaliditetom Hubert Hipe nakon što se farmaceutska firma, nakon 50 godina, izvinila zbog skandala sa lekom „Kontergan“ (Contergan). „Bilo je krajnje vreme, ali dobro je što su to učinili i što su konačno priznali da su krivi“, rekao je Hipe.

Mnogo uzdržanije reagovao je Savez oštećenih Konterganom. „Postalo je jasno da postoji žaljenje zbog onoga što se tada dogodilo“, izjavila je portparolka Ilonka Štebric. Ali to ne uključuje i izvinjenje zbog toga što je taj otrovni lek uopšte proizveden. „Tu firma ’Grinental’ i dalje koristi iste reči kao i ranija“, kaže predstavnica Saveza oštećenih. „Reč izvinjenje koristi se samo kada se radi o komunikaciji, koja se više od 50 godina sastojala od ćutanja.“

Najveći skandal s lekovima u istoriji moderne Nemačke

Povodom otkrivanja spomenika pogođenima u skandalu s lekom „Kontergan“ u Štolbergu kraj Ahena, direktor firme „Grinental“ Harald Štok izvinio se žrtvama najvećeg skandala s lekovima u istoriji moderne nemačke države.

Pedesetih godina prošlog veka, firma Grinental na tržište je izbacila sredstvo za smirenje „Kontergan“. Lek je mogao da se kupi bez recepta i bio je namenjen pre svega trudnicama. Ali sastojak „Taladomid“ (Thalidomid) ostavljao je teške posledice. Širom sveta rođeno je 10.000 dece s anomalijama, pre svega na rukama i nogama. Samo u Nemačkoj bilo ih je 5.000. Oko 40 odsto njih umrlo je tokom porođaja ili ubrzo nakon rođenja.

Godine 1961. „Grinental“ je povukao taj lijek s tržišta, ali nije priznao nikakvu krivicu. Kompanija se ipak, nakon što je postignut vansudski dogovor, obavezala da Savezu oštećenih isplati 100 miliona evra. Godine 2009. usledilo je još 50 miliona.

A sada, ipak, i prvo izvinjenje. Ali i sam spomenik, tokom čijeg otkrivanja su i izgovorene reči izvinjenja je sporan. Kao nedovoljno uočljivo kritikovano je mesto na kojem je postavljen. U jednom kulturnom centru u jednom malom mestu. Uz to, samoj firmi „Grinental“ prigovara se da je, preuzimajući skromne troškove tog projekta, zapravo dobila jeftinu reklamu. „Grinental“ je za spomenik platio 5.000 evra.

Tadašnja deca danas su odrasli ljudi

Osim toga, Savez oštećenih Konterganom žali se i da su njegovi članovi sasvim jasno rekli da ne žele skulpturu koja je postavljena pod imenom „Bolesno dete“, jer se kod oštećenih ne može govoriti o bolesnim ljudima. „Bolesti mogu da se leče, ali oštećenja od Kontergana ne mogu. Nama ne rastu ponovno ni noge ni ruke“, kaže portparolka Saveza Ilonka Štebric. Osim toga, oni odavno više nisu deca, dodala je ona: „Mi smo odrasli ljudi, pedesetogodišnjaci ili još stariji.“

Sa starošću rastu i izazovi s kojima oštećeni moraju da se suočavaju. Jedno istraživanje koje su ovog leta naručili poslanički klubovi nemačkih hrišćanskih demokrata, socijalista i liberala, utvrdilo je da su posledice „Kontergana“ daleko veće no što se to do sad pretpostavljalo. „Tako je došlo do teške situacije u kojoj su različite anomalije sad u starosti znatno izraženije“, objasnio je vladin poverenik za osobe s invaliditetom Hipe. Iz toga se moraju povući brzi politički potezi i žrtvama se hitno mora ponuditi podrška, smatra on.

Oštećeni traže finansijsku podršku

Ilona Štrebic smatra da je situacija sa žrtvama Kontergana i danas beznadna: „Postoje nedostaci u nezi, lečenju, pomoćnim sredstvima kao i u području finansiranja za prilagođavanje, kako naših automobila, tako i naših domova.“ Baš zbog činjenice da oštećeni postaju svakog dana sve stariji, važno je obezbediti dodatna sredstva za skupe potrebe koje će se s vremenom javljati. „S običnom protezom koju vam plaća redovno zdravstveno osiguranje, mi ne možemo ništa. Mi svoje zube koristimo i kao alat“, objašnjava Štrebic. Na primer pri otvaraju flaša. Tu obična proteza ne pomaže, jer bi brzo pukla.

Svejedno, izvinjenje proizvođača lijekova ona prihvata kao ljudski gest. Ali nakon reči, moraju da uslede i dela.

Autori: Ole Kemper / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković