Na parlamentarnim izborima u Kataloniji separatističke partije, koje se bore za samostalnost Katalonije osvojile su ukupno gledano najviše poslaničkih mesta. Nakon prebrojavanja 99 odsto glasova, tri partije koje zagovaraju odvajanje od Madrida, mogu da računaju sa 74 od 135 poslaničkih mesta u regionalnom parlamentu. To znači da bi, kao i do sada, separatisti mogli da formiraju regionalnu vladu u Barseloni i nastave kurs konfrontacije sa centralnom vladom u Madridu.

Ali nešto je ipak drugačije: Najveći procenat glasova, kada se u obzir uzme pojednačna stranka dobili su socijalisti PSOE koji se u Kataloniji zovu PSC - skoro 23 odsto i 33 poslanička mandata. To je skoro dvostruko više nego 2017. godine. Oni su doduše protiv nezavisnosti, ali spremni za pregovore.

Ilja pozvao na pomirenje

Njihov vodeći kandidat, dosadašnji španski ministar zdravlja Salvador Ilja, pozvao je Špance i Katalonce na pomirenje. „Nada je jača od straha“, izjavio je tokom izborne večeri. Istovremeno je objavio svoje pretenzije na mesto regionalnog šefa vlade.

No, to bi moglo da bude komplikovano. Jer, na istu poziciju bi i vodeći kandidat levičarske separatističke partije ERC, Pere Aragones, izjavio je u izbornoj noći. Njegova partija je sa skoro 21 odsto osvojila nešto manje glasova od socijalista, ali isti broj poslaničkih mandata – 33. To je zbog toga što glasovi birača u ruralnim regionima sa pretežno separatistički nastrojenim biračima imaju veću težinu nego glasovi u velikim gradovima poput Barselone.

Aragones je najavio da će uložiti napore u formiranje saveza snaga, koji će se založiti za amnestiju uhapšenih separatističkih vođa i pravo na samoopredjeljenje Katalonije.

Na trećem mestu se, kao i u prethodnom zakonodavnom periodu, našla partija nekadašnjeg predsednika katalonske vlade Karlesa Pudždemona Zajedno za Kataloniju (JuntsxCat). Osvojila je 20 procenata i 32 poslanička mesta.

Dogovor separatista - ne u koaliciju sa Iljom

Tako da socijalista Ilja može samo da se nada da ne dođe do dogovora levih ERC i liberalno-konzervativne JuntsxCat. Ali, prepreka na tom putu je spor oko nezavisnosti.

Naime, sve separatističke partije su potpisale dogovor da ni u kom slučaju ne prave koaliciju sa Iljom. U tome su ove partije jedinstvene, ali nisu jedinstveni po pitanju puta kojim bi trebalo da se ide ka nezavisnosti Katalonije.

Najveća španska opoziciona partija, konzervativna Narodna partija, koja se u političkom spektru kotira desno od centra, doživela je težak poraz. Sa samo 3,8 odsto osvojenih glasova birača završila je na poslednjem mjestu i dobila svega tri mandata. Pretekla ju je desno-populistička Voks partija koja je skočila na 7,7 odsto i 11 poslaničkih mesta. Liberalna partija Građani (Ciudadanos) je nakon svog skretanja udesno pretrpela krah i izgubila 30 od dosadašnjih 36 mesta.

Pravo glasa imalo je 5,5, miliona ljudi. Međutim, izlaznost je bila rekordno niska, takođe i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa. Samo 54,4 odsto građana je izašlo na birališta, a na prethodne izbore čak 80 odsto.

Nema ništa od nezavisnosti?

Poslednji pokušaj sprovođenja nezavisnosti Katalonije protiv volje centralne vlade propao je 2017. kada se region nakratko otcepio od Španije  - nakon referenduma, koji nije predviđen ustavom. Madrid je Kataloniju odmah stavio pod prinudnu upravu.

Vođe su ili pobegle u inostranstvo, poput Pudžemona, ili su osuđene na duge zatvorske kazne. Podela u društvu se produbila, ekonomija je zbog nestabilnosti pretrpela štetu, a separatisti se još uvek nisu približili snu o nezavisnosti.

„Separatističke stranke se jednostavno ne usuđuju da kažu ljudima: Ništa ne vredi. Nezavisnost se ne može postići", kaže politikolog Oriol Bartomeus.

ss/tagesšau/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android