Spisak sa zahtevima liderima Katara zaista bi mogao da prouzrokuje velike glavobolje. On se sastoji od 13 tačaka koje bi ta mala zalivska država trebalo da ispuni ukoliko želi da i živi u miru sa susedima. Katar bi recimo trebalo da smanji diplomatske veze sa Iranom, da protera pripadnike iranske Revolucionarne garde i okonča vojnu i saradnju tajnih službi sa Teheranom. Takođe, trebalo bi da zatvori tursku vojnu bazu koja se trenutno nalazi u fazi izgradnje, kao i da generalno okončati svaku vojnu saradnju sa Ankarom. Katar bi morao i da zatvori TV-stanicu Al džaziru čije izveštavanje je drugim vlastodršcima već dugo trn u oku, između ostalog i zato što tamo redovno reč dobijaju predstavnici Muslimanskog bratstva i čije je izveštavanje o tzv. „Arapskom proleću“ bilo – sasvim pozitivno.

Spisak sadrži i dodatne zahteve. Katar bi tako trebalo da prekine veze s terorističkim organizacijama kao što su Al Kaida ili „Islamska država“, a uz to i sa libanskim Hezbolahom i egipatskim Muslimanskim bratstvom, koje Saudijska Arabija i njeni partneri – među njima i Egipat – takođe smatraju terorističkom organizacijom. Pored toga, Katar bi trebalo da isporuči brojne poimence navedene teroriste, kao i da prekine sve kontakte sa opozicijom u četiri države.

Glavne tačke sukoba

Zahtevi dotiču centralne tačke u kojima Katar i neki od njegovih suseda – pored Saudijske Arabije i Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, kao i geografski nešto udaljeniji Egipat – imaju različite, u suštini suprotstavljene političke poglede.

Za Saudijsku Arabiju glavni rival u regionu je Iran – kako politički, tako i konfesionalno. U Jemenu, ali i u Siriji te dve države vode zamenski rat. U oba slučaja reč je o tome da se proširi trenutna hegemonijalna moć i u toj trci – Iran trenutno vodi. Preko učešća njegovih elitnih trupa – Revolucionarne garde – Iran je proširio svoj uticaj u Iraku i Siriji, a preko Hezbolaha – u Libanu. Iran je i jedan od suosnivača i finansijera Hezbolaha, a uticaj Teherana tako dopire sve do granice sa Izraelom.

Saudijska Arabija i njeni saveznici ljuti su zbog toga što Katar održava bliske veze s Iranom: ekonomski – u formi zajedničkog upravljanja naftnim poljima u Persijskom zalivu, diplomatski – redovnim i institucionalnim razmenama.

Kultura dijaloga

Katar neguje sasvim drugačiji politički stil od Saudijske Arabije, objašnjava politikolog Sebastijan Zons, ekspert za Bliski istok u Nemačkom društvu za spoljnu politiku. „Katar se predstavlja kao akter koji može da razgovara sa svima i koji je, za razliku od Saudijske Arabije, mnogo otvoreniji, mnogo susretljiviji i mnogo spremniji na dijalog.“

Ta spremnost da se razgovara važi i kada je reč o Hamasu ili talibanima, kaže Zons. Katar je ubeđen da se i sa takvim grupama mora razgovarati. „Katar želi da ih uključi (u dijalog) kako bi time konflikt već unapred ublažio. Na taj način se želi da se spreči da se te grupe dodatno radikalizuju.“

Egipat i Muslimansko bratstvo

Sa Muslimanskim bratstvom Katar odavno neguje bliske veze. One su počele u prvim godinama nakon arapske revolucije 2011. godine. Kada je Muslimansko bratstvo na predsedničkim izborima 2012. godine u Egiptu osvojilo većinu glasova, Katar se približio s nadom da će moći da izgradi političke veze između Kaira i Dohe.

Pad Muslimanskog bratstva 2013. taj pristup je preokrenuo. Veze s novom vladom Abdel Fataha al-Sisija, odlučnim protivnikom Muslimanskog bratstva, pogoršale su se. Sa druge strane, Saudijska Arabija odbacuje socijalno-revolucionarno-religijski svetonazor Muslimanskog bratstva. Kraljevska kuća u tome vidi pretnju po društveni i politički poredak na arapskom poluostrvu, odnosno pretnju po ultrakonzervativni vehabijski islam koji vlada u Saudijskoj Arabiji. „Katar je temeljno pogrešio kada se upustio u odnos sa Muslimanskim bratstvo“, ocenjuje Zons.

„Sukob je manje-više direktna posledica arapskih ustanaka“, navodi se u komentaru lista „Al Arabj al-džade“, koji je blizak vlasti u Kataru. „Neke države regiona protivile su se političkim odnosno intelektualnim promenama“, piše list očigledno aludirajući na Saudijsku Arabiju. „Osim toga, te države sada pokušavaju da oslabe one zemlje koje su se, kao Katar, odlučile za novu, u poređenju s njima otvorenu politiku. Iz ugla onih koji takav razvoj situacije odbacuju, ova politika mora biti prevaziđena i regionalno i globalno.“

Umetnost kompromisa

Za Katar bi moglo da bude teško da ispuni sve te zahteve, smatra Sebastijan Zons. Ipak, postoji i mogućnost da im Doha izađe u susret: „Katar bi mogao da se distancira od Irana. Takođe, vlada u Dohi mogla bi jače nego do sada da naglasi da želi da ima dobar odnos s arapskom braćom“. U osnovi je reč o tome da svi učesnici u konfliktu izađu iz njega sačuvanog obraza, smatra Zons. „Ali smatram da je isključeno da bi svi zahtevi mogli da budu ispunjeni“.

Pitanje je da li će se Saudijska Arabija, a pre svega prošle nedelje ponovo imenovani prestolonaslednik Mohamed bin Salman, upuštati u takve kompromise. On se do sada pokazao kao beskompromisni političar.

Reakcije Irana i Turske

Dok vlada u Dohi još uvek radi na svom odgovoru na spisak zahteva, Iran je Kataru već ponudio svoju podršku. Teheran je „na strani naroda i vlade Katara“, saopštio je predsednik Hasan Rohani.

Izjave solidarnosti iz Teheranam, u Rijadu bi takođe mogle da budu shvaćene kao provokacija, baš kao i procena turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je izjavio da spisak zahteva Kataru predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Otvoreno je pitanje koliko daleko su spremni da idu Saudijska Arabija i njeni saveznici. Teško je zamislivo da oni zaista teže oružanom konfliktu s dobro naoružanim Katarom, posebno na notornu neefikasnost koju koalicija predvođena Saudijskom Arabijom pokazuje u Jemenu. Ovde su dakle, zaključuje Sebastijan Zons, potrebni i strpljenje, i pregovaračke veštine. I to na obe strane.