„Ovakvu drskost zaista nisam očekivala“, kaže Petra Šnajder (ime promenjeno). Imala je kataraktu, oboljenje koje pre ili kasnije pogađa gotovo svakoga. Tokom života očna sočiva se zamućuju, a vid se pogoršava. Da bi se vid popravio, prirodno sočivo se zamenjuje veštačkim.

Operacija katarakte je najčešći hirurški zahvat u Nemačkoj - godišnje se obavi oko milion takvih zahvata.

Postoji i jedna specifičnost: pacijenti imaju izbor. Mogu da se odluče za standardno sočivo koje pokriva zdravstveno osiguranje ili za takozvano „premium sočivo“U tom slučaju sami plaćaju razliku u ceni.

Standard su takozvana monofokalna sočiva, koja omogućavaju jasan vid ili na blizinu ili na daljinu. „Premium“ sočiva postoje u različitim varijantama – neka funkcionišu slično bifokalnim naočarima.

„Premijum“ sočiva za skoro 1.000 evra

Istraživanje javnog servisa NDR pokazuje da mnogi oftalmolozi određena monofokalna sočiva nude kao „premijum“ proizvode i za njih traže stotine evra – iako ta sočiva zapravo u potpunosti pokriva osiguranje.

Petra Šnajder želela je „najbolje“. U ordinaciji su joj pokazane dve slike: jedna oštra, druga mutna. „Naravno da sam želela da vidim jasno“, kaže ona. Odlučila se za ponuđena „premijum“ sočiva od skoro 1.000 evra.

„Kod nas u klinici ne bi platila ni cent“, kaže Erik Čankijevic, šef Očne klinike u Gradskom kliničkom centru u Braunšvajgu.

Jer, sočiva koja je dobila standardno se koriste bez doplate. Reč je o takozvanim asferičnim monofokalnim sočivima. Sferična su kuglastog oblika, dok su asferična drugačije zakrivljena, što omogućava bolji vid.

Na međunarodnom nivou, asferična sočiva smatraju se medicinskim standardom, dok se sferična gotovo više i ne koriste. Jedan proizvođač je naveo za NDR da se ona u Nemačkoj i dalje koriste „kao u jednoj od retkih zemalja“. I većina univerzitetskih klinika u Nemačkoj potvrđuje da standardno koristi asferična sočiva bez doplate.

Nasuprot tome, mnoge druge ordinacije i operativni centri nude samo sferična sočiva kao uslugu koju pokriva osiguranje, dok asferična plasiraju kao „premijum“, često po ceni većoj od 500 evra po oku.

Cene sočiva - tajna

Gotovo nijedan pacijent ne može da proveri da li su ove doplate opravdane, jer se cene sočiva drže u tajnosti. Proizvođači o njima pojedinačno pregovaraju sa lekarima i klinikama. NDR je kontaktirao više velikih firmi, klinika i ordinacija, ali - niko nije želeo ili smeo - da navede konkretne iznose.

Udruženje očnih hirurga (BDOC) saopštilo je da se „cene i razlike u cenama ne mogu precizno utvrditi", zbog velikog broja ponuđača i različitih sočiva.

Ipak, istraživanje NDR-a pokazuje da gotovo i nema razlike u ceni između sferičnih i asferičnih monofokalnih sočiva. To potvrđuju i podaci iz zemalja poput Belgije i Slovačke. I u Nemačkoj su oba tipa dostupna po sličnim cenama.

Jedan insajder naveo je da kvalitetna asferična sočiva obično koštaju manje od 80 evra – znatno manje od paušala koji nadoknađuju osiguravajuće kuće. To znači da oftamolozi verovatno ostvaruju profit na svakom sočivu.

„Zona organizovane prevare“

Dodatno naplaćivanje pacijentima predstavlja „pravu prevaru“, kaže isti izvor.

Međutim, lekari smeju da zarađuju samo na svojoj medicinskoj usluzi - ne i na prodaji implantata. Zbog toga se u obračunima često ne pojavljuje konkretna doplata za sočivo. Klinike umesto toga fakturišu paušale ili navode dodatne troškove i preglede koji su navodno bili neophodni.

„Za ugradnju asferičnog sočiva nije potreban nikakav dodatni rad u ordinaciji“, kaže Erik Čankijevic iz Braunšvajga. To potvrđuju i brojni šefovi univerzitetskih klinika. Potrebni pregledi i tok operacije potpuno su isti, kaže, između ostalih, Tomas Rajnhard sa Univerzitetske klinike u Frajburgu – bez obzira na tip sočiva.

Ako se pacijent dovede u zabludu da je određena medicinska usluga neophodna, reč je o prevari, kaže pravnik za medicinsko pravo Andreas Špikof sa univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu. Ako se to često dešava - ulazi se u zonu organizovane prevare.

NDR je kontaktirao više velikih lanaca oftalmoloških ordinacija, ali nije dobio konkretne odgovore o opravdanosti dodatnih troškova.

Klinika u kojoj je operisana Petra Šnajder pripada najvećem lancu očnih ordinacija u Nemačkoj, sa više operativnih centara i stotinama lokacija. Na upit NDR-a nisu hteli da se izjasne.

Naplaćuju više i za prava premijum sočiva

Međutim, problem nisu samo visoke doplate za standardna sočiva. I kod nekih „pravih“ premium sočiva pojavljuju se sumnjive prakse – kao u slučaju Kristine Kondšak.

Ona se operisala u Očnom centru Ekert, lancu ordinacija u južnoj Nemačkoj. Izabrala je specijalno sočivo koje omogućava jasan vid na različitim udaljenostima. Na računu je navedena doplata od oko 500 evra za sočivo, što deluje razumno.

Međutim, klinika je dodatno naplatila oko 1.700 evra za navodne dodatne troškove – povrh oko 1.000 evra koje pokriva osiguranje za celu operaciju.

Pravnik Andreas Špikof ocenjuje takav obračun kao „protivan dobrim običajima“, jer su navodni dodatni troškovi ekstremno visoki. „To je uzvišeni oblik nepristojnosti, ako to prevedemo na pravni jezik“, kaže on.

Očni centar Ekert odbacuje optužbe i poziva se na ugovor o honoraru koji je pacijentkinja potpisala, uz napomenu da je operaciju mogla da obavi i u nekoj drugoj ordinaciji „pod tamošnjim uslovima“.

Nepotrebni laseri

Mnogi univerzitetski lekari smatraju neprihvatljivim i to što brojni operativni centri nude dodatnu, skupu lasersku podršku tokom zahvata – za više od 1.000 evra po oku. Korist za pacijente je, međutim, upitna.

Iako se pružaoci usluga pozivaju na studije koje ukazuju na prednosti, nezavisna istraživanja pokazuju da laser „verovatno ne donosi nikakvu korist pacijentu“, kaže profesor Tomas Rajnhard iz Frajburga.

Oftalmolozi ne vide sistemski problem

Savez oftamologa, međutim, ne vidi sistemski problem. Smatra da je u principu ispravno da pacijenti sami snose troškove dodatnih usluga koje žele, „umesto da se time opterećuju svi osiguranici“.

Ukoliko pojedinci to zloupotrebljavaju, „preporučujemo da se takvo ponašanje preispita i sankcioniše, umesto da se dovodi u pitanje čitav sistem“, navodi NDR.

Promena zakona - otvaranje vrata za velike investitore

Ovaj problem je u Nemačkoj novijeg datuma i nastao je nakon zakonskih reformi iz 2015. kojima je omogućeno osnivanje specijalizovanih medicinskih centara (MVZ) unutar jedne grane medicine.

Dok su ranije ordinacije bile u vlasništvu lekara koji su u njima radili, od tada ih sve češće kupuju veliki finansijski investitori i fondovi - naročito u profitabilnim oblastima poput oftalmologije, stomatologije i radiologije.

Broj ordinacija u vlasništvu finansijskih investitora u Nemačkoj skočio je sa samo dve u 2010. godini, na preko 170 novih akvizicija godišnje do 2022. godine. U međuvremenu, izmenama zakona, taj rast je poslednjih par godina donekle usporen.

Prevarama se bave i tužilaštva

Istraživanja pokazuju da je u centrima pod vlasništvom investitora primarni cilj maksimalan profit za akcionare - ređe se rade preventivni pregledi ili vremenski zahtevne usluge, a fokus se stavlja na skupe hirurške zahvate i doplate.

Državna tužilaštva u Nemačkoj vode sve više postupaka protiv velikih MVZ lanaca upravo zbog prevare u obračunu i obavljanja medicinski nepotrebnih operacija. Procenjuje se da prevare u obračunu koštaju nemačko zdravstvo milijarde evra godišnje.