Četvorospratnica se u roku od nekoliko sekundi pretvorila u gomilu šuta i betonskog krša. Prema navodima vatrogasne službe pet osoba se vodi kao nestalo. Potraga za žrtvama još traje. Kelner štatancajger, ali i sva nadregionalna štampa u Nemačkoj, udarni prostor posvećuje rušenju čitavog bloka zgrada u Kelnu.

Neprocenjivo blago jednog od najznačajnih gradskih arhiva Nemačke je pokopano u ruševini. Jedan od bivših saradnika Istorijskog arhiva teško optužuje nemar izvođača radova i gradsku upravu. On tvrdi da je na zgradi bilo pukotina, i da se katastrofa mogla izbeći.

Ovo su mračni trenuci, komentariše Kelner štatancajger. Ni jedna katastrofa u Kelnu u proteklim decenijama nije tako duboko zadrla u dušu grada kao pad Istorijskog arhiva. Reč je o najvećem komunalnom arhivu sa ove strane Alpa. O prošlosti na kojoj smo izgradili budućnost. Ovde se radi o pamćenju grada. U arhivu je bilo dokumenata još iz 10. veka. Uvid u istoriju jednog ponosnog grada, istorije nemačkog carstva i Evrope.

U srednjem veku Keln je bio jedan od najznačajnijih gradova kontinenta. Razmere gubitaka najverovatnije će biti jasne tek kroz nekoliko nedelja. Sada treba sprovesti optimalnu akciju spasavanja. Zatim postaviti pitanje krivice. Gradska uprava moraće da se pobrine za razjašnjenje slučaja, kako ne bi potpuno izgubila poverenje koje je ovim padom već teško oštećeno.

Obamino poverljivo pismo

Obama mami Medvedeva u iransku svađu, naslov je u Frankfurter algemajne cajtungu. List piše o povećanom diplomatskom pritisku na Moskvu, kako bi se uključila u nalaženje rešenja u svađi oko iranskog nuklearnog programa.

Kako ruski i američki mediji prenose, predsednik Obama je pre tri nedelje poslao uglednog posrednika u Moskvu koji je predsedniku Medvedevu uručio poverljivo pismo, u kojem je navedena mogućnost odustajanja SAD od planiranog američkog antiraketnog štita u srednjoj Evropi, ukoliko Rusija upotrebi svoj politički uticaj u Teheranu.

Kremlj je potvrdio postojanje pisma. Predsednik Medvedev je prilikom posete Španiji rekao da će se Moskva pozabaviti samo sa konkretnim predlozima vezanim za sistem anti-raketne odbrane u okviru američkih, evropskih i ruskih bezbednosnih interesa.

Špigel u internet izdanju piše o „ljubavnom pozdravu iz Vašingtona“. „Ponuda se sastoji iz dva dela“, kaže Čarls Kuphan sa univerziteta u Džordžtaunu za Špigel onlajn. „Rusima se signalizira - mi želimo da sarađujemo sa vama, ali im se takođe kaže - opasnost od Irana je realna i mi hoćemo da nam pomognete u tome.“ Kuphan, koji je pod predsednikom Klintonom bio nadležan za rad Saveta za nacionalnu bezbednost i evropsku politiku, veruje da su takve konkretne političke inicijative neophodne kako bi se počelo sa uspostavljanjem novih odnosa.

Fišer: Nemačka i Francuska da predvode EU

Zidojče cajtung u rubrici „Pogled spolja“ donosi osvrt bivšeg ministra spoljnih poslova Nemačke Joške Fišera:

„U privrednoj krizi Francuzi i Nemci ne smeju da misle samo na sebe, oni moraju da ojačaju Evropu. ’Samo kod nasledstva se tačno vidi ko ostaje golja’, tako glasi stara mudrost koja se može primeniti i na situaciju u kojoj se nalaze preduzeća u privrednoj krizi. Ova poslovica se odnosi i na prilike u kojoj se nalaze države i nacionalne privrede u aktuelnoj privrednoj krizi.“

„Pogled na Evropu nudi mnogo razloga za brigu. Svetska privredna kriza očigledno je nemilosrdno pokazala greške u konstrukciji i nedostatke u EU. Ona je sada pokazala koliko je Evropa zaista izgubila odbijanjem Ustava, pre svega u veri u samu sebe i u zajedničku budućnost.“

„Ono što Evropi danas nedostaje nije privredna snaga, već politička volja da zajednički dejstvuje. Nemačka i Francuska bi u tome trebalo da predvode EU“, zaključuje Joška Fišer.