Kazna i u Francuskoj za polni odnos bez izričitog pristanka
30. oktobar 2025.
Francuska uključuje izričit pristanak na polne odnose u svoj krivični zakon. Francuski Senat usvojio je predlog zakona kojim se pooštrava zakonodavstvo o polnim deliktima.
Zakon konkretno menja definiciju polnih krivičnih dela. Kao polni napad ubuduće će se smatrati „svaki polni čin bez pristanka“. Pristanak mora biti, između ostalog, slobodan, konkretan i opoziv.
„Pristanak na polni odnos ne može se zaključiti samo na osnovu ćutanja ili izostanka reakcije žrtve“, stoji u tekstu zakona.
Pre toga je i Nacionalna skupština, kao drugi dom parlamenta, odobrila isti tekst, čime je zakon konačno usvojen.
Zakon pod uticajem Slučaja Peliko
O ovoj zakonskoj izmeni u Francuskoj se raspravlja već duže vreme. Suđenje za višestruka silovanja Žizel Peliko od strane njenog tadašnjeg supruga i brojnih drugih muškaraca ponovo je pokrenulo javnu debatu.
Nekoliko optuženih na sudu je izjavilo da „nisu imali utisak da siluju Peliko“, tvrdeći da se ona samo pretvarala da spava i da se nije opirala. Njen bivši suprug joj je gotovo deset godina davao lekove, zlostavljao je i nudio drugim muškarcima za silovanje.
Čak 51 muškarac osuđen je na jugu Francuske, uglavnom zbog teškog silovanja, na kazne od tri do dvadeset godina zatvora.
Kazna zatvora od čest meseci do pet godina
Samo 13 država ima zakon prema kojem se silovanje definiše kao „polni odnos bez pristanka“ – što uključuje i slučajeve u kojima su žene namerno onesposobljene drogom ili alkoholom, ili kada se njihovo „ne“ ne poštuje. Među tim zemljama su Danska, Grčka, Švedska i Španija.
Nemačka već više od sedam godina u svom krivičnom zakoniku primenjuje načelo „Ne znači ne“. Prema tom pravilu, svi polni činovi koji se dogode protiv „prepoznatljive volje druge osobe“ smatraju se silovanjem. Za počinioce je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Na nivou Evropske unije, Nemačka je prošle godine blokirala direktivu kojom je pravilo „Samo da znači da“ trebalo da postane evropski standard. Objašnjenje tadašnjeg ministra pravde Marka Bušmana (FDP) odnosilo se na sukob nadležnosti između država članica i same EU.