Katolička katedrala u Kelnu od 1. jula počinje da naplaćuje turistima ulaz po ceni od 12 evra.

Uvođenje ulaznica najavljeno je još u martu i ta poznata gotička crkva koja je pod zaštitom Uneska, postaje tako jedna od retkih bogomolja u Nemačkoj koje naplaćuju ulaz.

Iznos objavljen u sredu nešto je veći od granice od 10 evra koju je u martu predložila arhitektkinja Barbara Šok-Verner, predsednica Centralnog udruženja za izgradnju katedrale (ZDV).

Zašto crkva naplaćuje ulaz?

Predstavnici crkve su na konferenciji za novinare u sredu (2. jun) objasnili da je naplata neophodna za pokrivanje troškova održavanja, obezbeđenja i svakodnevnog funkcionisanja tog zdanja.

Troškovi održavanja procenjuju se na 16 miliona evra godišnje — oko 44.000 evra dnevno.

„Katedrala košta, katedrala zahteva mnogo novca“, rekao je upravnik katedrale Klemens van de Ven. „Zato je ulaznica od 12 evra, naravno, više nego dobrodošla.“

Sveštenik Gido Asman kaže da je Crkva „pažljivo pratila javnu raspravu poslednjih nedelja“ o uvođenju ulaznica.

„Pored kritika, dobili smo i mnogo poruka razumevanja, što pokazuje da su mnogi svesni da održavanje i briga o katedrali zahtevaju stabilno i dugoročno finansiranje“, rekao je Asman.

Postoje li izuzeci?

Asman dodaje da određene grupe, recimo deca, neće morati da plaćaju ulaz.

Takođe će postojati popusti ili čak besplatan ulaz na određene datume, poput 6. januara (Bogojavljenje), 1. maja (Praznik rada) i 3. oktobra (Dan nemačkog jedinstva).

Pored toga, crkva planira da zadrži besplatan ulaz za vernike koji dolaze da se mole ili zapale sveću. Asman procenjuje da je do sada oko 99 odsto posetilaca dolazilo pre svega zbog razgledanja katedrale.

Uprava planira da uvede dva odvojena ulaza.

Kroz severni će biti omogućen besplatan pristup manjem prostoru namenjenom molitvi. Za glavni, zapadni ulaz biće potrebna karta koja omogućava obilazak čitave zgrade.

Asman priznaje da postoji „rizik“ da ljudi pokušaju da iskoriste taj sistem, ali kaže da će se uprava osloniti na dobru volju posetilaca, a ne na strogu kontrolu pristupa prostoru za molitvu.

Kako se crkve finansiraju u Nemačkoj?

Hrišćanske crkve, uključujući i Rimokatoličku, imaju tri glavna izvora prihoda u Nemačkoj.

Jedan od njih je tzv. crkveni porez. Osobe koje se prilikom oporezivanja izjasne kao katolici ili protestanti, plaćaju dodatak na porez na dohodak — u visini od 8 ili 9 odsto tog poreza, u zavisnosti od savezne pokrajine.

Prema podacima za 2024. godinu, Rimokatolička crkva je od tog poreza prihodovala 6,62 milijarde evra – nešto više nego godinu ranije.

Pored toga, važni izvori prihoda su privatne donacije (na primer prilozi u crkvama) i različite državne subvencije.

Da li druge crkve naplaćuju ulaz?

Većina crkava u Nemačkoj i dalje je besplatna za posetu, iako mnoge traže male naknade ili donacije za određene aktivnosti, recimo za fotografisanje unutar objekta.

Jedan od izuzetaka je Berlinska katedrala, gde standardna ulaznica iznosi 15 evra.

Takve naknade su češće u drugim delovima Evrope – a često su i veće: Sagrada familija u Barseloni naplaćuje 26 evra, katedrala Svetog Stefana u Beču 29, a Vestminsterska opatija u Londonu 31 funtu (oko 36 evra). Bazilika Svetog Petra u Vatikanu ulaz ne naplaćuje.

Johanes Hinrih Klausen, koji je u Nemačkoj evangelističkoj crkvi (EKD) zadužen za kulturu, izrazio je razumevanje za uvođenje ulaznica.

„S jedne strane, potrebni su novi izvori finansiranja za održavanje tih crkava. S druge“, dodao je, „prekomerni turizam dugoročno oštećuje ta kulturna dobra. Smatram da je razumna ulaznica opravdana.“