Premijer Dmitrij Medvedev polazi od toga da vlada u Kijevu neće vratiti dug. Zbog toga je ovlastio svoju vladu da pokrene sudski postupak protiv Ukrajine. O pravnoj tužbi se još pre nekoliko nedelja razgovaralo u vladinom kabinetu; predsednik Vladimir Putin je u diskusiji o ukrajinskom dugu zatražio: „Idite pred sud“.

„Novac je bio za Janukoviča“

Moskva je pre dve godine dala kredit proruskom predsedniku Viktoru Janukoviču. Sadašnja vlada premijera Arsenija Jacenjuka odbija da vrati dug, jer smatra da je taj novac bio samo usluga staroj vladi. U Kijevu traže od Rusije da mu odbije 20 odsto duga kao što to rade i drugi privatni kreditori. Ali, Rusija insistira da se dug vrati u punom iznosu i u predviđenom roku.

Krajem novembra, Putin je predložio da Kijev taj dug otplati u tri rate. Kijev je to odbio. Arsenij Jacenjuk želi da odgodi vraćanje novca sve dok Rusija ne pristane na restrukturiranje duga. Njegov ukupan iznos je 15 milijardi dolara. Ukoliko Ukrajina ne vrati redovnu tranšu od tri milijarde dolara, Rusija može da u roku od deset dana podnese tužbu sudu u Londonu. Krajnji rok je, znači, 31. decembar. Medvedev već sada želi da preduzme neophodne mere za pokretanje sudskog procesa. Ukrajinska vlada je optimistična: „Mi smo spremni za sudske procedure sa ruskom stranom“, rekao je Jacenjuk.

Rusija ima dobre šanse pred sudom

Vasilij Izkov, šef Odeljenja za rešavanje sporova u investiciono-finansijskoj firmi Horajzon kapital u Moskvi, smatra da Moskva ima velike šanse pred sudom. „Dugovi se ne tretiraju kao komercijalni dugovi. Rusija ima pravo na svoj novac. Ukrajina tu ne može da nađe pravni izlaz“, kaže Izkov za DW. On smatra da će ovo suđenje imati loše ekonomske posledice po Ukrajinu.

Neki spekulišu da bi Ukrajini pred sudom moglo da koristi to što je Krim pripojen Rusiji. Da bi sudije mogle da utvrde da je Rusija Ukrajini mora da plati obeštećenje za to što se desilo sa Krimom. Mihael Vajbel, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je za DW da je mala verovatnoća da će biti potezani takvi argumenti: „U aktuelnom sukobu se radi samo o vraćanju duga. Sumnjam da će u igri biti i drugi faktori kao što je aneksija Krima“.

Vlada u Kijevu je teoretski pred državnim bankrotom. Ukrajina to ne vidi tako kritično i uzda se u pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Početkom decembra, MMF je izmenio svoja pravila tako da može i dalje da finansira države poput Ukrajine, iako one ne vraćaju svoje dugove drugim zemljama. Ruska vlada je reagovala oštrom kritikom na odluku MMF. Ministar finansija Siluanov je rekao da je ta odluka „pristrasna“ i najavio je da će protiv te odluke podneti tužbu. MMF je početkom godine obežao Ukrajini kredite u visini od 17,5 milijardi dolara.