Najdraža istina autokrata je ona do koje sami dođu. Kada je u proleće korona stigla u Evropu, srpski predsednik Aleksandar Vučić je ismevao virus. Posle nekog vremena mu je sinulo da bi stvar ipak mogla biti opasna: odredio je lokdaun stroži nego igde u Evropi. Par meseci kasnije je proglasio pobedu nad koronom, što je bilo povezano sa parlamentarnim izborima.
Posle se Vučić opet dohvatio borbe sa koronom. Mediji koje kontroliše njegov režim trijumfalno pišu da Srbija stoji bolje od skoro svih u Evropi – zahvaljujući mudrom vođi Vučiću.
Svi ti preokreti, akrobacije i izmišljene brojke bili bi smešni da pandemija nije smrtno ozbiljna. Ko ovih dana šeta Beogradom mogao bi da stekne utisak da je virus nekim čudom zaobišao Srbiju. Kafići i restorani su otvoreni, ljudi se tiskaju pred tržnim centrima. Većina nema masku ili je nosi nonšalantno ispod nosa.
Srbima nadu daje isporuka milion vakcina iz Kine. Rusija je takođe obećala da će isporučiti svoju vakcinu. Predsednik Vučić se svakodnevno pred televizijskim kamerama predstavlja kao zaštitnik naroda koji danonoćno zivka strane vlasti i farmaceutske kompanije kako bi isposlovao još cepiva. On pogrešno i neprimereno govori o „ratu“ nacija za vakcinu. U tom „ratu“ Vučić se predstavlja kao narodni heroj.
Postoje narcistoidne vođe kojima ovako nešto treba da udovolje svom egu. To postaje sramotno kada se na druge države, komšijske ili ne, gleda sa visine. Raspali zdravstveni sistem Srbije, koji je delom Vučićeva krivica, nije razlog za ponos. U zvanične epidemiološke brojke iz Srbije ionako niko ne veruje.
Na Zapadu cepivo iz Kine i Rusije do sada nije odobreno. Teško je podnosiva činjenica da u EU i SAD postoje žestoki problemi sa proizvodnjom vakcine. To će koštati ljudskih života. Zato vlasti, uključujući i onu u Nemačkoj, s pravom stoje pod pritiskom građana.
Pa ipak: solidarnost u okviru EU se ne dovodi u pitanje. Nemačka kao najveća i najbogatija zemlja Unije ne insistira da ubrza proces vakcinacije za svoje stanovnike nauštrb malih u EU.
Srbija nije članica EU, a ipak je Brisel uplatio milione evra da pomogne balkanskim zemljama u pandemiji. To se u Beogradu ovih dana ignoriše. Jer, isporukom vakcina, Kina istovremeno jača režim u Beogradu. Samo veoma naivni bi mogli pomisliti da isporuke stižu iz čisto humanitarnih razloga ili kao izvinjenje jer je virus krenuo iz Kine.
Peking razmišlja dugoročno: ako ima teškoća da kupi važna preduzeća u Nemačkoj, SAD ili Velikoj Britaniji, u zemljama poput Srbije ili Mađarske to se može pazariti jeftino. Tako Peking stvara ekonomske i političke zavisnosti. Po tom šablonu Kina već dugo nastupa u Africi i Latinskoj Americi.
Mora se kritikovati što slobodni svet na to gleda nemo i ravnodušno. Reputacija komunističkog vođstva u Pekingu jako raste na Balkanu, u Mađarskoj i drugde. Umesto obećanja, Peking naprosto isporučuje vakcine.
Strateška je greška Zapada da se Zapadni Balkan prepusti rastućem kineskom i ruskom uticaju. Evropska unija bi barem Crnu Goru trebalo da ubrzano primi u članstvo. Tamo su građani razvlastili delove sistema koji sežu još u komunističko doba. Ovde bi Brisel morao da pošalje jasan signal da se angažman za demokratiju isplati.