Krajem 70-ih godina, nakon tzv. Kulturne revolucije, ekonomija Kine bila je pred kolapsom. Vladali su siromaštvo i potraga za mestom stanovanja, a radne snage je bilo na pretek. Vlada je strahovala da zemlja neće moći dugoročno prehraniti stanovništvo ako nastavi neograničeno rasti. Kako bi sprečila takav razvoj događaja Kina je 1979. godine uvela zakon o kontroli rađanja.

Profesor sociologije sa Univerziteta u Pekingu, Žou Ksiaoženg o tome kaže: „Mao Ce Tung je imao apsurdno razmišljanje da je zemlja jača što ima više stanovnika. Nakon Kulturne revolucije i Maove smrti, režim koji je preuzeo vlast pokrenuo je potpuno drugačiju ofanzivu.“

Znatno smanjen broj novorođenih

Od tog trenutka svaka porodica koja živi u gradu mogla je imati samo jedno dete. Dve godine kasnije, vlada je tzv. politiku jednog deteta proglasila najvećim unutarpolitičkim prioritetom. Ta politika, po kojoj porodice u velikim gradovima smeju imati samo jedno dete, na snazi je i danas. Drugo dete dozvoljeno je samo u slučaju da prvo ima smetnje u razvoju ili da je umrlo. I u ruralnim regionima jedna porodica sme imati dvoje dece u slučaju ako je prvo dete ženskog pola, jer se muška deca preferiraju kao naslednici. Siromašne etničke grupe stanovništva ne podležu kontroli rađanja.

Kineska politika „jednog deteta“ predstavlja važan doprinos usporavanju rasta svetskog stanovništva, navodi državna Komisija za planiranje porodice. Dok je 70-ih godina jedna Kineskinja tokom svog života imala 5,8 dece, taj broj sada iznosi 1,8. Bez sprovođenja te politike u Kini bi u proteklih 30 godina bilo rođeno dece za oko 400 miliona više nego što je to slučaj, navodi se u zvaničnim podacima.

I prisilni abortus

Kako bi bila provedena ova politika vlasti su uvele i prisilni abortus. Eksperti navode da je teško istražiti koliko je prisilnih abortusa provedeno.

Redži Litldžon, advokat i osnivačica organizacije za zaštitu ljudskih prava „Ženska prava bez granica“ iz SAD-a, smatra da je politikom „jednog deteta“ učinjeno malo: „Naučiti ljude da uspore porast stanovništva je jedna stvar, prisiljavati žene na abortus, potom ubijati novorođene bebe, je nešto potpunu drugo. Po mom mišljenju ta politika kineske vlade predstavlja nasilni čin, masovnu povredu prava žena.“

Prisilni abortus predstavlja zadiranje u privatnu sferu. Time se vređaju prava žene, smatra Litldžon koja poziva kinesku vladu da prestane sa ovom praksom. Ona takođe apeluje na međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Peking.

I sociolog Žou Ksiaoženg se zalaže za prekid sa tom politikom. Prema njegovom mišljenju ta politika ima negativne konsekvence na čitavo kinesko društvo- vodi starenju stanovništva i većem egoizmu odraslih. Ove mere predstavljaju prošlu epohu. Sada je vreme da se politika prilagodi novim prilikama.

Autori: Ksigong Fišer / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković