1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kina ne kritikuje Rusiju

25. februar 2022.

Kina ne želi da invaziju na Ukrajinu nazove pravim imenom. Ruski partner je izgleda previše važan Pekingu u uspostavljanju novog svetskog poretka.

Đang Jun, kineski ambasador u UN tokom sednice Saveta bezbednosti
Đang Jun, kineski ambasador u UN tokom sednice Saveta bezbednostiFoto: ASSOCIATED PRESS/picture alliance

„Osnovna norma“ o poštovanju suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih zemalja važi i za Ukrajinu. Toliko o kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Sada kada su se obistinila predviđanja američkih obaveštajnih službi o skorom sveobuhvatnom ruskom napadu na Ukrajinu, Kina je takođe morala da zauzme stav.

Vang Ji:„Osnovna norma“ primeniti i u UkrajiniFoto: Ji Chunpeng/Xinhua/picture alliance

„Oni koriste tipičan zapadni način postavljanja pitanja, koristeći termin ’invazija’“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Hua Čunjing stranim novinarima u četvrtak (24.2). Peking poziva „sve strane da budu uzdržane kako bi sprečile da situacija izmakne kontroli“. Hua je takođe tvitovala da Peking veruje da države „treba da reše svoje nesuglasice mirnim putem, u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN“.

I u Pekingu je poznato da Povelja UN zabranjuje upotrebu sile u međudržavnim odnosima – osim u samoodbrani. Da li bi, dakle, ta izjava trebalo da bude indirektan mig Moskvi da obustavi invaziju – čak i ako Peking ne želi da je tako nazove?

-pročitajte još: Kina, Mađarska, Srbija: ko su Putinovi prijatelji i zašto?

Poziv Pekinga na mir je verodostojan?

Ekspertkinja za Kinu Didi Kirsten Tatlov iz Nemačkog saveta za spoljnu politiku (DGAP), smatra da to jeste teoretski moguće, ali da je malo verovatno. Verovatnije je da Peking želi da ubedi svijet u svoju ljubav prema miru – pa i kroz pomenutu izjavu Vang Jia na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Istovremeno, Kina indirektno podržava Putinove akcije optužujući SAD da su ratni huškači. „Ali, sve dok Kina ne zauzme javan i konkretan stav protiv ruske agresije u Ukrajini, svetska javnost neće biti impresionirana njenim pozivima na mir“, ocenila je Tatlov za DW.

Bez dvosmislenosti o suverenitetu: proukrajinski demonstranti u MoskviFoto: Dmitri Lovetsky/AP Photo/picture alliance

Prvi test kineske pozicije biće glasanje u Savetu bezbednosti UN planirano za ovaj petak (25.2.) o nacrtu rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija. Ako Kina, kako se očekuje, bude uzdržana, njen prethodni indirektni stav podrške Moskvi postaće „još jasniji“, kaže Tatlov.

Ona tvrdi da kineski predsednik Si Đinping za sada nije spreman da udruži snage sa SAD (u sukobu u Ukrajini) jer „Si i Komunistička partija Kine javno odbacuju demokratiju. Nema razumnog razloga za pretpostavku da će Si suštinski promeniti svoju poziciju. Za njega bi to bilo isto što i ’rasprodaja’ Kine. Ako se ukrajinska kriza razvije veoma nepovoljno po Kinu, Si bi svoju poziciju mogao i da promeni. Ali to je u ovom trenutku nejasno.“

-pročitajte još: Kina i Rusija – dva nejednaka partnera

Kineska dilema

Nemačka ekspertkinja ocenjuje da je Peking na izvestan način u nedoumici. Kina s jedne strane želi da promeni sadašnji međunarodni poredak zajedno sa svojom „prijateljicom“ Rusijom. To se godinama najavljuje. S druge strane, zbog njene solidarnost sa „otpadničkim režimom“ koji vrši invaziju na suverenu državu izlaže se mogućoj masovnoj šteti sopstvenog imidža. „Naredni dani i nedelje pokazaće u kojoj meri Peking može da hoda po žici između održavanja prijateljstva sa Rusijom i spasavanja obraza u ukrajinskoj krizi.“

Vazdušna uzbuna: stanovnici Kijeva traže sklonište u stanici metroaFoto: VIACHESLAV RATYNSKYI/REUTERS

„Činilo se da kineska diplomatija u četvrtak kaska za događajima, pa i u Savetu bezbednosti UN“, ocenjuje list „Frankfurter algemajne cajtung“. „Čak i nakon što su iz raznih ukrajinskih gradova prijavljene prve eksplozije, kineski ambasador u UN Džang Jun rekao je da ’vrata mirnom rešenju nisu u potpunosti zatvorena’.“

Šta je Si znao kada je sreo Putina?

Da li je Si bio iznenađen masovnom invazijom u ovom trenutku? Na pitanje da li je Putin obavestio Sija o svom planu za skori napad tokom njegove posete u okviru otvaranja Zimskih Olimpijskih igara 4. februara, portparolka Hua rekla je da Rusija, kao nezavisna sila, ne mora da traži dozvolu od Kine. A kada se sastaju šefovi država, oni „naravno, uvek razmenjuju mišljenja o pitanjima od zajedničkog interesa“.

Bez razmaka od šest metara sa Sijem: novouspostavljeno partnerstvo uoči početka Zimskih olimpijskih igara u PekinguFoto: Alexei Druzhinin/Sputnik/Kremlin Pool Photo via AP/picture alliance

„Ne znamo koliko je Si znao 4. februara, kada su on i Putin izdali saopštenje u Pekingu o ’početku nove ere’ i ’bezgraničnoj saradnji’“, kaže Didi Tatlov. „Možda je potcenio Putina. Ali, teško je zamisliti da je Peking bio toliko loše informisan ili da barem nije razmotrio tu mogućnost.“

Pomoćnica američkog državnog sekretara Vendi Šerman primetila je na jednom panelu krajem januara da invazija na Ukrajinu pre početka Zimskih Olimpijskih igara „verovatno neće naići na entuzijazam“ Sija Đinpinga. To je aspekt „koji bi Putin mogao da uzme u obzir u svom planiranju daljih akcija protiv Ukrajine“, rekla je tada Šerman. I zaista, Putin je to uzeo u obzir.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.