Paralelno s povlačenjem zapadnih banaka iz Rusije zbog napada te zemlje na susednu Ukrajinu, kineske banke pojačale su svoj angažman i umnogome povećale količinu novca koji plasiraju u Rusiji. Prema procenama Kijevske visoke ekonomske škole za britanski list „Fajnenšel tajms“, kineski krediti u ruskom bankarskom sektoru su se do kraja marta ove godine učetvorostručili.

Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC), Banka Kine, Kineska građevinska banka i Poljoprivredna banka Kine svoj zajednički angažman u Rusiji su u 14 meseci od početka agresije na Ukrajinu povećali za 2,2 milijardi američkih dolara – na ukupno 9,7 milijardi dolara, kako se može pročitati iz podataka Ruske centralne banke. Samo na ICBC i Banku Kine, sudeći po tim podacima, otpada oko 8,8 milijardi dolara.

-pročitajte još: BRIKS plus je pretnja za Zapad?

„Sankcije pokazuju efekte“

Kineski kreditori preuzeli su pozicije koje su ranije imale zapadne banke, a koje zbog međunarodnih sankcija i pritiska na Rusiju od strane zemalja iz kojih dolaze više finansijski ne „servisiraju“.

„Krediti kineskih banaka odobreni ruskim bankama i kreditnim institutima, kod kojih juan većim delom zauzima mesto koje su imali dolara i evro, pokazuju da sankcije imaju efekta“, tvrdi Andrij Onoprijenko, zamenik direktora na Kijevske visoke ekonomske škole, koji je i prikupio sve podatke.

Neki evropski finansijski instituti su doduše i dalje aktivni na ruskom tržištu. Na primer austrijska Rajfajzen banka. Ta strana banka s najvećim angažmanom u Rusiji do kraja marta ove godine povećala je svoju aktivu za više od 40 odsto, odnosno na 29,2 milijardi dolara. Nakon toga je ta austrijska banka smanjila svoju ukupnu aktivu na 25,5 milijardi dolara, a trenutno se, kako sami tvrde, razmatra mogućnost kompletnog povlačenja iz Rusije.

Kineska borba protiv dominacije dolara

Aktivnosti četiri banke koje su među najvećima u Kini mogu se smatrati delom pokušaja Pekinga da juan etablira kao globalnu valutu, odnosno kao alternativu dolaru, piše „Fajnenšel tajms“. Udeo juana u globalnom platnom prometu trenutno iznosi samo 2,5 odsto. Poređenja radi, prema navodima SWIFT-a (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), udeo dolara iznosi 39,4 odsto, a evra 35,8 odsto.

Poslovanje u Rusiji, ali u kineskoj valuti, očigledno je deo plana u okviru kojeg se želi da ograniči dominacija zapadnih valuta. Trgovina između Rusije i Kine je, kako piše „Fajnenšel tajms“, u prošloj godini dosegla obim od rekordnih 185 milijardi dolara. Juan u međuvremenu ima udeo od 16 odsto, navodi britanski list.

Pre početka rata u Ukrajini, prema podacima Ruske centralne banke, više od 60 odsto izvoza plaćano je u valutama kao što su dolar ili evro, a koje vlasti Rusije danas nazivaju „toksičnim“. Na juan je, prema zvaničnim podacima, otpadalo nešto manje od 1 odsto.

sm (ft/ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.