NATO se u februaru ove godine bavio Univerzitetom u Hajdelbergu. Tačnije, najstariji nemački univerzitet bio je predmet jednog seminara u organizaciji „Vrhovne savezničke komande za transformaciju“ (Supreme Allied Commander Transformatio – SACT). To je deo NATO-komande koji se bavi ratovima budućnosti.

Taj jednosatni, virtuelno organizovani seminar, imao je za temu kineska postignuća u kvantnim istraživanjima. I tu na scenu stupa Hajdelberg – kao dugogodišnji istraživački partner elitnog kineskog univerziteta koje, kako se otkrilo, održava bliske veze s kineskom industrijom naoružanja.

Američka firma iz oblasti bezbednosti „Strajder“ još 2019. je Univerzitet u Hajdelbergu opisala kao „ubedljivo najvažnijeg stranog partnera koji stoji iza brzog napretka Kine u kvantnim tehnologijama dvostruke namene“. Tehnologije „dvostruke namene“ su, naime, one koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.

Od razvoja u oblasti kvantnih istraživanja već imamo koristi u svakodnevnom životu – kada koristimo mobilne telefone ili navigacione uređaje. Buduće kvantne tehnologije verovatno će promeniti svet čak i više od interneta.

Zajedno s istraživačkim centrom CORRECTIV, Dojče vele je rekonstruisao „Slučaj Hajdelberg.

Talentovani kineski naučnik, aktivan u povezivanju

Sve je počelo 2003. godine kada je kineski kvantni fizičar Pan Đijan-Vei osnovao svoju istraživačku grupu na Univerzitetu u Hajdelbergu. Reputacija mu je izvrsna, obasut je nagradama i dobija sredstva u milionskim iznosima.

Tokom pet godina koliko je proveo u Hajdelbergu, Pan je održavao bliski kontakt sa svojom alma mater, Kineskim univerzitetom za nauku i tehnologiju (USTC). Odatle je u Hajdelberg angažovao i dovodio perspektivne mlade istraživače. I oni su bili korisnici sredstava iz nemačkih i evropskih istraživačkih fondova u Hajdelbergu.

Pan se 2008. vratio na USTC, ali sa sobom ne samo da je odveo neke svoje učenike, već i svoju laboratoriju i projekte. Evropska unija je neposredno pre toga odobrila dalje finansiranje njegove istraživačke grupe iz Hajdelberga u visini od 1,4 miliona evra.

Nemac na kineskom Univerzitetu

Bliska saradnja dva univerziteta se nastavila, a i Pan nastavlja da u Hajdelberg šalje talente koji se kasnije vraćaju na USTC. Dve strane su 2011. i zvanično potpisale ugovor o akademskoj razmeni. U to vreme takva saradnja je u Nemačkoj bila i politički i ekonomski poželjna, jer je Kina važna kao trgovinski partner.

Fizičar iz Hajdelberga Matijas Vajdemiler bio je 2013. jedan od samo nekoliko zapadnih istraživača koji su prihvatili ponudu u sklopu državnog kineskog programa „Hiljadu talenata za istraživanje na USTC“.

Nemački naučnik je od samog početka definisao uslove pod kojima je spreman da radi: „Niko ne sme da mi naređuje na kojim poljima ću da radim. Svi rezultati se objavljuju potpuno javno, a moja laboratorija dostupna je svima“. Nezavisnost i transparentnost su Vajdemileru veoma važni.

On je sve do danas počasni profesor na USTC. Baš kao Pan u Hajdelbergu. Ali, politički okvir se dramatično promenio – i to ne samo zbog pandemije korone.

Od partnera, do suparnika

Kina, nekad poželjni partner, danas je za Nemačku postala „sistemski suparnik“ koji deluje sve samouverenije. Nemačka vlada iza kulisa već mesecima raspravlja o svojoj novoj „kineskoj strategiji“.

Na međunarodnom planu, Kina se takmiči sa SAD za dominaciju na području kvantnog istraživanja. U Kini je „vojno-civilna fuzija“ državna doktrina: sve mora da služi i nacionalnoj bezbednosti. Cilj Pekinga je da do 2049. ima najmoderniju vojsku na svetu.

Tzv. „kvantna komunikacija“ je najnaprednije područje u okviru kvantnih istraživanja. Reč je o bezbednosti podataka i šifriranoj razmeni informacija zaštićenoj od prisluškivanja, što je s vojne tačke gledišta izuzetno zanimljivo.

Kina prednjači upravo na području kvantnih komunikacija i to pre svega zbog Pan Đijan-Veija. Američki časopis „Tajm“ uvrstio je tog istraživača na listu sto najuticajnijih ličnosti sveta u 2018. Godinu dana kasnije, američka firma „Strajder“ objavila je da je Pan povezan s kineskim firmama za proizvodnju oružja.

Sam Pan na upit novinara DW i CORRECTIV, pisanim putem je odgovorio da od njegovog povratka iz Nemačke „nijedan njegov projekt nije podržan od strane vojske“.

U isto vreme, on navodi: „Čak i ako određene tehnologije mogu da se koriste u vojne svrhe, to je nešto što NIJEDAN naučnik ne može da kontroliše ili predvidi. (…) Čvrsto verujem da će te tehnologije u nastajanju, na kraju doneti ogromnu korist čovečanstvu“, zaključio je kineski naučnik, naglašavajući u svom odgovoru velikim slovima reči koje smatra presudnim.

Predstavništvo u ujgurskom Sinđanu

No, prilikom istraživanja, brzo se nailazi na pojam „Quantum CTek“. To je start-ap firma koju je Pan pokrenuo ubrzo nakon povratka iz Hajdelberga. On je danas drugi najveći deoničar te firme, odmah iza USTC.

Firma specijalizovana za kvantnu komunikaciju ima od 2017. svoju ekspozituru u Sinđanu. Ta pokrajina na severozapadu Kine dom je ujgurske muslimanske manjine, koju centralna vlada iz Pekinga tlači, šalje u kampove za prevaspitavanje i prati na svakom koraku.

„Nije slučajnost“ što je predstavništvo formirano baš u tom regionu i to je za „moralnu osudu“, kaže Jangjang Čeng. Ta fizičarka kineskog porekla i sama je studirala na USTC, ali već više od deset godina živi u SAD. „Činjenica da je tako mladoj firmi dozvoljeno da tamo otvori ekspozituru sugeriše da ona ima veoma, veoma bliske veze s kineskim bezbednosnim aparatom.“

Sam Pan Đijan-Vei poručuje da ne zna zašto „Quantum CTek“ ima predstavništvo u Sinđanu. Tvrdi da on od 2011. „više nije uključen u upravljanje firmom, osim kao deoničar“. Sama firma pak na upite DW i CORRECTIV ne odgovara.

Sankcije Vašingtona

Sjedinjene Države su u novembru 2021. uvele sankcije firmi „Quantum CTek“, baš kao i velikom laboratorijskom kompleksu USTC, kojem pripada i Matijas Vajdemiler. Razlog: radi se o „jedinicama koje podržavaju vojnu modernizaciju Narodnooslobodilačke (kineske) vojske“. Sankcije imaju za cilj da se spreči protok američke tehnologije i znanja u Kinu.

„Nije mi baš svejedno, ne mogu da ignorišem te okolnosti“, kaže Vajdemiler. On, međutim, ne vidi kakve veze imaju sankcije s njegovim istraživanjima. „Načinom na koji istražujete možete sami da odredite koliko ste blizu, odnosno koliko daleko od primene rezultata u praksi.“ Kao istraživač koji radi na osnovnim elementima teorije, Vajdemiler smatra da je veoma udaljen i od firme „Quantum CTek“ i od primene u praksi.

Globalna politička situacija vrši pritisak i na nauku. Od početka 2022. na Univerzitetu u Hajdelbergu postoji „Odeljenje za kontrolu izvoza“ koje proverava moguću primenu međunarodnih istraživačkih projekata za vojnu upotrebu. Ali, Hajdelberg u USTC ima partnera koji na području kvantnih istraživanja sarađuje s velikim kineskim firmama za proizvodnju naoružanja i s najvažnijim kineskim vojnim univerzitetom NUDT.

Sloboda istraživanja i odgovornost naučnika

Najstariji nemački univerzitet muči se sa sledećim, osnovnim pitanjem: da li je dozvoljena saradnja ako su partneri u istraživanju „blizu vojnih objekata i teško mogu da ih izbegnu, već i zbog samog sistema?“ I ako jeste, koliko daleko bi s tom saradnjom smelo da se ide? Na to bi trebalo da odgovori Anja Zenc. Poput Matijasa Vajdemilera, i ta sinološkinja je članica rektorata Univerziteta u Hajdelbergu.

Zenc kaže da ne želi da „definiše crvene linije po automatizmu“, ali želi kritički da razmisli o „tehnološkim implikacijama“. Na direktno pitanje o Pan Đijan-Veju, ona naglašava da se u jednom trenutku morate zapitati: „Koja je uloga pojedinca u tom sistemu?“

Za Matijasa Vajdemilera, potreba za nastavkom istraživanja velikih pitanja koje nameće priroda, nadjačava ostale aspekte: „Da li bi trebalo da prestanemo da razmenjujemo razmišljanja i iskustva o tim pitanjima širom sveta?“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.