Kineski put u Evropu zaobilazi Brisel
28. novembar 2017.
„Kineski premijer i šefovi vlada 16 zemalja srednje i istočne Evrope sastali su se u Budimpešti na samitu na kojem je kineska strana sa svakom od zemalja potpisala dva ugovora o saradnji“, piše dnevnik Velt: „Taj format koji je smišljen pre pet godina zove se 16+1“. „Mogao bi da se zove i 17-1: Kina se trudi oko zemalja bivšeg Istočnog bloka a izuzela je Rusiju. Radi se o neuvijenom pokušaju da za sebe veže nekadašnje područje uticaja Moskve. Kineska spoljnotrgovinska strategija „novog puta svile“ predviđa investicije u logističke i infrastrukturne projekte u Istočnoj i Srednjoj Evropi, kako bi se više kineske robe brže dopremilo u Evropu. To se dobro slaže sa mađarskom strategijom „otvaranja prema Istoku“ i sa opštim osećanjem u Istočnoj i Srednjoj Evropi da je dobro biti šire ekonomski povezan“.
„Kada istočni Evropljani prostru Kinezima crveni tepih, nadaju se da će tako pre svega smanjiti ekonomsku zavisnost od Nemačke (i EU). Iz toga razloga se nastoji i da se ojača regionalna saradnja u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Ali, uslov za to je postojanje infrastrukture“.
Pročitajte još
- Kineska „niska bisera“ na Balkanu
„Kada je predsednik SAD Donald Tramp letos posetio samit ove inicijative, bio je to jasan znak: integrisana Srednja i Istočna Evropa bi potencijalno mogla biti novi politički akter između Rusije i Nemačke“.
„Ono što, neizgovoreno, visi u vazduhu, jeste: što smo ekonomski nezavisniji, tim manje će Evropljani moći da nam prete uskraćivanjem novca, kada im se nešto u Budimpešti ili Varšavi ne bude svidelo. U Nemačkoj i Briselu se na kineska nastojanja gleda sa nepoverenjem, ali to ne smeta istočnim Evropljanima. Mi ne delimo te brige, kaže Orbanov savetnik. Zašto bi se kineskim investicijama u Evropi postavljale granice, pitaju se u Budimpešti. Sam Orban je na otvaranju samita, podbadajući Berlin, rekao: „Evropa se ne sme izolovati“. To je rečenica kojom su nemački političari često kritikovali ponašanje Mađarske u izbegličkoj krizi“, piše dnevnik Velt.
U Srbiji pravila EU ne važe
Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše da „ponešto“ u čitavoj inicijativi „ne ide onako kako su to Kinezi zamislili“. „Kineskoj strani je stalo da se projektom Novog puta svile utvrde nove trgovinske i investicione mogućnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Tako bi jedna grana nove rute trebalo da ide od grčke luke Pireja novom železničkom trasom preko Beograda do Budimpešte“.
Kada je reč o zemljama koje ovako sarađuju s Kinom, autor komentara primećuje da „u načelu nije pogrešno tražiti dodatne trgovinske mogućnosti u Aziji. Politički bar nekim vladama u Istočnoj Evropi odgovara određeno distanciranje od „Brisela“. Zategnuti odnosi između istočnih i zapadnih zemalja EU su se unekoliko pogoršali zbog izbegličke krize i drugih konflikata. Političari kao što je Orban cene i to što investitori iz Kine ne postavljaju kritična pitanja o pravnoj državi, demokratiji i civilnom društvu“.
„No, veliki kineski planovi nailaze na sve više prepreka i u regionu. Najveća se sastoji u tome što su u EU za državne projekte predviđeni javni konkursi. To ne odgovara predstavama Kineza. Oni su navikli da svoje projekte regulišu bilateralnim sporazumima. Ništa se ne poklanja: kineske državne banke daju kredite, ali izvođenje projekata je najčešće u rukama kineskih firmi. To objašnjava zašto je Kina dosad investirala uglavnom na Balkanu, a manje u istočnoevropskim zemljama EU. U Srbiji, na primer, pravila EU ne važe, niti tamo mogu da se oslone na novac iz strukturnih fondova EU.“
Pročitajte još
- Srpska vrata Evrope za Kineze
- Prepreke na Novom putu svile
Linije lomova u Evropi
Dnevnik Zidojče cajtung piše da „Kina zna koja su slaba mesta i linije lomova u Evropi. Od pre pet godina, Peking prilježno pokušava da ih iskoristi. Format 16+1 izmišljen 2012. otvara Kinezima kapiju EU – to je put koji ne vodi preko Brisela. Iza toga je činjenica da ekonomska i delom politička moć na koju pretenduje EU kao blok, zaglobalnu konkurenciju – ne samo za Kineze – često predstavlja kao smetnju. U klubu 16+1 odnosi su preokrenuti. U sredini je Kina, koja je pozvala 16 patuljaka. Pokazuje im svoju naklonost – i dobija ekskluzivne poslove“.
„U Evropskoj uniji važi princip jednoglasja, pa je (nekom spolja – prim. red.) dovoljan je i pritisak na jednu od zemalja da bi se ostvario uticaj. U pirejskoj luci koju kontroliše Kina, prima se roba. Zašto ne i političke želje? – To je više problem Brisela nego Pekinga. Kina samo koristi mogućnosti koje ima da bi proširila svoj uticaj. Evropska unija je ta koja mora da razazna koliko je unutrašnji lomovi i konflikti slabe u spoljnim odnosima. Upadljivo je i to što su upravo predstavnici izolovanih društava – poput Viktora Orbana u Mađarskoj ili Miloša Zemana u Češkoj – vrlo otvoreni za privlačne inicijative Istoka. Oni smatraju da će tamo naći ne samo investitore, već i saveznike u borbi protiv liberalne demokratije.“
Priredio Saša Bojić