1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kineski sistem apsolutne kontrole

8. januar 2018.

Kina želi da uvede totalni nadzor svojih građana i to preko sveobuhvatnog sistema socijalnih kredita. Pritom, nekakav javne rasprave o eventualnoj zaštiti podataka u toj zemlji gotovo da i nema.

Foto: picture-alliance/Imagechina/L. Shanxin

Da li ste dobar čovek? Ako niste sigurni, uskoro će vam oko razrešenja te dileme pomoći – u Kini. Tamošnja vlada planira uvođenje sveobuhvatnog sistema socijalnih kredita. To bi trebalo da bude nešto mnogo veće od agencije Šufa (Schufa) koja procenjuje kreditnu sposobnost svakog pojedinca u Nemačkoj- Biće to neka vrsta super-Šufe koja bi, pored kreditnog boniteta građana, beležila i vrednovala i njihovo ponašanje unutar društvene zajednice.

- pročitajte još: Zbogom neutralnom internetu

Onaj ko, recimo, ne posećuje redovno svoje stare roditelje, dobija negativne poene. Isto važi i za ljude koji prelaze ulicu „na crveno“ ili ilegalno odlažu smeće. Oni koji se ne odazovu sudskim pozivima će svakoga kada podigne telefonsku slušalicu podsetiti na ono što nije uradio, a trebalo je.

To su samo tri primera od najmanje 40 različitih eksperimenata koje kineska vlada sprovodi uglavnom na lokalnom nivou, a sve kako bi ispitala na koji način se planski socijalni kreditni sistem najbolje može primeniti na nivou cele države. Oni koji se voze kineskim autoputevima već dugo ne iznenađuje to što ih u redovnim razmacima snimaju kontrolnim kamerama.

Sveobuhvatna baza podataka

Za državni socijalni kreditni sistem biće umrežene obe postojeće baze podataka iz Ureda za registraciju stanovništva i školskih vlasti, ali tu će biti i ocene korisnika putem aplikacija, kao i njihovo ponašanje tokom surfovanja na internetu. Koristiće se i automatski generisani podaci sa kamera za prepoznavanje lica. „Ovako zamišljen sistem u suštini je dalekosežan projekat koji pokriva gotovo sve oblasti svakodnevnog života“, piše u studiji berlinskog Merkator instituta za kineske studije (Merics) koja je objavljena u decembru 2017.

Internet se u Kini masovno nadzire i cenzurišeFoto: picture-alliance/dpa/epa/H. H. Young

Odluka o uvođenju takvog sistema doneta je 2014. godine. Otada je izraz „socijalni kredit“ postao sveprisutni politički slogan, navodi se u studiji. Ona je takođe pokazala da kineska vlada taj sistem vidi kao svojevrsni univerzalni lek: njime će se rešavati čitav niz veoma različitih društvenih i ekonomskih problema – od kreditne sposobnosti subjekata na tržištu, do bezbednosti hrane i zaštite intelektualne svojine.

Bez javne rasprave

Kritika gotovo i da nema, ističe se dalje u studiji berlinskog instituta. „Niko u suštini ne dovodi u pitanje korist takvog jednog sistema“. U najboljem slučaju razmatraju se tehnološke poteškoće u obradi i umrežavanju podataka ili se razmišlja o tome šta će se dogoditi ukoliko podaci dospeju u ruke privatnih kompanija.

- pročitajte još: Država nadzora širi pipke

Iako je ta tema dominantno prisutna u medijima, o tome se ne vodi javna rasprava, ukazuje za DW sinolog Bjern Alperman sa Univerziteta u Vircburgu. „Sistem uglavnom nije dobio veći publicitet u kineskom društvu“. Većina ljudi misli da se to njih uopšte ne tiče.

Uspeh na maturi je u Kini veoma važan za budućnost učenika, a sistem kontrole koji se razvija kontrolisaće i to da li je bilo plagijata u radovimaFoto: Reuters

Javni stub srama

Centralna funkcija sistema jeste kažnjavanje navodnih krivaca i nagrađivanje primernih građana. Tako na primer „ljudi u koje se nema poverenja“ ne mogu da rezervišu karte za letove i brze vozove ili da upišu decu u privatne škole. Privatni sistem kreditnog bodovanja Sesam Credit, 2016. je jednoj ekspozituri grupe Alibaba Džeka Maa blokirao oko 7,3 miliona rezervacija letova osobama sa lošim rejtingom. To je primer kako bi sve u budućnosti moglo da izgleda. Eksperimentisaće se i sa poreskim olakšicama za primerne građane ili pojednostavljivanjem carinskih dozvola za uvoz kada su u pitanju preduzetnici od poverenja.

Objavljivanje podataka ne samo da je poželjno, već ga državne institucije iznose kao primer, ističu u institutu Merics. „Javno obelodanjivanje imena, fotografija, podataka iz ličnih karat i u nekim slučajevima čak i adresa, sastavni je deo sistema“. Zato državni organi Kine hvale taj sistem i kao pomoć za pronalaženje partnera preko interneta. Samo jedan pogled na rejting jasno će pokazati da li je neka osoba pouzdan budući partner.

Kontrola umesto poverenja

Špijuni u spavaćoj sobi

03:50

This browser does not support the video element.

Za mnoge na Zapadu takvo skoro beskrajno poverenje u državu veoma je iritantno. „Problem je u tome što uopšte ne znate po kom algoritmu i prema kojim kriterijima se vrši vrednovanje. Sve to je netransparentno“, kaže Alperman. Pritom, dodaje to pokazuje i da kinesko društvo ima problem sa kredibilitetom i poverenjem – „i kada je reč o međusobnom poverenju među građanima, kao ekonomski aktera prema građana, ali i vlade prema građanima i obrnuto.“

Implementacija od 2020.

„Nije pitanje da li će sistem biti primenjen, već samo kako će on na kraju da bude oblikovan“, navode autori Mericsove studije Marajke Olberg, Šazeda Ahmed i Bertram Lang. Različiti eksperimenti nastavljaju se sve do 2020. godine, a verovatno će se njima dodati i neki novi. Potom će da usledi evaluacija. Alperman veruje da implementacija sistema na nivou države svakako potrajati još nekoliko godina, posebno zato što takav sistem zahteva i ogromna ulaganja.

- pročitajte još: Zaštita podataka koja ne štiti podatke

Ali kada se jednom dođe do toga, onda bi to mogao da postane gotovo totalni sistem za nadzor koji može da postane čak i izvozni hit, ističe Alperman: „Kineska vlada bi jednog dana tu tehnologiju mogla da proda drugim autoritarnim režimima“. Konačno, ni kineski predsednik Si Đinping nije propustio priliku da taj kineski nadzorni model promoviše kao alternativu za budućnost.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi