Iz vlade u Podgorici poručuju da se tender obavlja po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja će delom i finansirati projekat.

„Na tender se prijavila kompanija CCC, krovna firma ili kako je nazivaju majka-firma CRBC. Ali, ko će biti izabran, zavisi od toga da li su ispunili uslove. Moguće da pravo na izgradnju druge deonice auto-puta ponovo dobije kineski CRBC“, najavljuje ministarka saobraćaja Maja Vukićević. Ujedno naglašava da je državna kompanija „Monteput“ raspisala tender za izvođača pre nego što je ona izabrana u julu ove godine, kada su partije bivšeg Demokratskog fronta ušle u crnogorsku vladu.

Poslanici tog prosrpskog saveza u medijima otvoreno favorizuju kineske kompanije. Nedavno je tako, govoreći o investicijama iz Kine u Crnoj Gori, poslanik Nove srpske demokratije, Dejan Đurović, rekao da bi „potencijalni kineski investitori za drugu deonicu auto-puta mogli da dobiju taj posao, jer su se pokazali kao korektni izvođači radova“.

Crna Gora je 2014. godine sklopila ugovor s kineskom kompanijom CRBC o izgradnji prve deonice puta Bar-Boljare i od kineske Eksim banke uzela kredit od 944 miliona dolara. Taj kredit uzela je bivša crnogorska vlast, s predsednikom Milom Đukanovićem na čelu, i to uprkos kritikama zbog visokog zaduženja, netransparentnosti tenderskog procesa, moguće korupcije i rizika da bi Kinezi mogli da kao zalog prisvoje državnu imovinu.

Prva deonica auto-puta je, nakon više odlaganja i povećanja troškova izgradnje, otvorena za saobraćaj 2022. godine. U izveštaju koji je početkom oktobra objavila američka nevladina organizacija, Međunarodni forum za demokratske studije, a u čijoj izradi je učestvovala i crnogorska nevladina organizacija MANS, navodi se da Kina u Crnoj Gori vrši uticaj uglavnom kroz ekonomske kanale, „često koristeći korupciju među političkim elitama“.

Da li Kinezi ispunjavaju evropske kriterijume?

Iz državnog „Monteputa“ poručuju da strogi kriterijumi EU eliminišu svaku mogućnost favorizovanja određenih kompanija, a to su pravna i finansijska sposobnost ponuđača, dokazano iskustvo na sličnim projektima, kao i usklađenost s međunarodnim standardima zaštite životne sredine, društvenih, zdravstvenih i bezbednosnih normi.

Na pitanje da li će Evropska banka za obnovu i razvoj imati „posebne“ zahteve zbog sve snažnijeg ekonomskog uticaja Kine na zemlje Balkana, direktor državnog „Monteputa“ Milan Ljiljanić kaže da EBRD ima jasno definisane kriterijume koji se moraju poštovati. „Dosadašnje iskustvo s kompanijom CRBC je pozitivno. Na tenderima za izgradnju budućih deonica neka pobedi najbolja kompanija“, poručuje Ljiljanić.

Međutim, iako je od završetka izgradnje i svečanog otvaranja deonice auto-puta Podgorica–Mateševo prošlo dve godine, još nije rešen spor između CRBC i države Crne Gore kao investitora o tome ko je kriv za trogodišnje kašnjenje radova i ko kome treba da plati penale. A oni mogu da iznose i pedesetak miliona evra po godini kašnjenja. Konačnu odluku u tom sporu trebalo bi da donese Arbitražni sud Trgovinske komore u Cirihu.

Funkcioner opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) i docent na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, Stefan Ćulafić, smatra da Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj neće praviti problem ako opet kineskim kompanijama bude povereno izvođenje radova.

„Kineskim izvođačima prednost daje lako dostupno finansiranje putem državnih banaka, kao što su Eksim banka, Banka Kine i Kineska razvojna banka. Dosadašnji primeri izgradnje dela auto-puta između Varšave i Lođa u Poljskoj 2009. godine, projekat izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj, kao i dela mađarske železničke infrastrukture na delu pruge Budimpešta-Beograd pokazuju da kineske građevinske kompanije postaju sve aktivnije na teškom tržištu EU“, ističe Ćulafić.

Novi putevi do 2030?

Deonica Mateševo-Andrijevica duga je oko 22 kilometra, što je blizu 14 odsto ukupne trase auto-puta Bar-Boljare. EBRD je saopštila da će troškovi izgradnje druge deonice iznositi oko 530 miliona evra, a ona je već obezbedila kredit od 200 miliona.

Direktor „Monteputa“ Milan Ljiljanić kaže da je potpisivanje Ugovora o projektovaju i izgradnji planirano u prvoj polovini 2025, a završetak radova očekuje se 2030. godine.

Opozicionar Stefan Ćulafić smatra da nije realno da radovi počnu u prvoj polovini naredne godine, a razloge za prolongiranje rokova vidi u geodetskim radovima i eksproprijaciji, a paralelno s tim se, kaže, mogu javiti i drugi problemi.