Kada je Republika Kipar prvi put preuzela predsedavanje Savetom 2012.Evropska unija se borila da obuzda posledice finansijske krize koja je bila na vrhuncu. Evrozona i njena kohezija bili su pod stalnim pritiskom, dok su zemlje poput Grčke, Španije, Portugala i Irske bile u programima finansijske pomoći.

Ni Kipar nije bio izuzetak. Za vreme predsedavanja, zemlja se suočavala sa ozbiljnim problemima u bankarskom sektoru, što će je samo nekoliko meseci kasnije primorati na paket pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda - finansijski program spasavanja tokom krize evrozone.

Govoreći za DW, tadašnja ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis priseća se da je te 2012. „strateška agenda bila usmerena na rešavanje krize evrozone, podsticanje rasta, zapošljavanja i konkurentnosti, modernizaciju javne uprave i jačanje jedinstvenog tržišta".

Novo okruženje, novi prioriteti

Četrnaest godina kasnije, Kipar preuzima predsedavanje po drugi put, u potpuno drugačijem kontekstu. Evropska unija sada je pozvana da redefiniše svoju ulogu političkog aktera usred dugotrajnih geopolitičkih tenzija, kako u Istočnoj Evropi, tako i na Bliskom istoku.

Komentarišući trenutnu situaciju, Kozaku-Markulis ističe da se EU danas „suočava sa izazovima bez presedana koji proizlaze iz rata Rusije protiv Ukrajine i situacije na Bliskom istoku, u globalnom okruženju koje se brzo menja, a nestabilnost  raste".

Prema rečima bivše ministarke, EU deluje odlučno da preuzme istaknutiju ulogu u rešavanju ovih izazova — stav koji se ogleda u Strateškoj agendi koju je Evropski savet usvojio 2024. a koja pokriva period 2024–2029. Stoga je prirodno, dodaje ona, da agenda kiparskog predsedavanja odražava ove prioritete.

„Samostalna EU otvorena svetu"

Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis je 21. decembra iz Lefkare, sela na Kipru bogatog kulturnim nasleđem, predstavio prioritete predsedavanja.

„Kiparsko predsedavanje će raditi na samostalnoj Uniji koja je otvorena svetu", rekao je Hristodulidis, izlažući viziju koja stoji iza pet glavnih stubova predsedavanja.

Prema rečima predsednika, ti stubovi se fokusiraju na bezbednost, konkurentnost, proširenje, autonomiju i fiskalnu ravnotežu.

Objašnjavajući prioritete, Hristodulidis je naglasio da će Kipar promovisati agendu evropske spremnosti za odbranu do 2030. uz poseban akcenat na jačanje transatlantskog saveza. Kada je reč o konkurentnosti, istakao je potrebu za energetskom bezbednošću i diverzifikacijom izvora i ruta snabdevanja kroz unapređenu energetsku infrastrukturu povezivanja.

Što se tiče proširenja, posebno je pomenuo Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, naglašavajući da je kiparsko predsedavanje posvećeno ostvarivanju opipljivog napretka na njihovom putu ka članstvu.

Fokus na Ukrajinu i Bliski istok

Kad god predsednik Hristodulidis govori o ciljevima kiparskog predsedavanja — posebno o strateškoj autonomiji EU — dosledno se osvrće na krize na istočnim granicama Unije, pre svega Ukrajinu, kao i na dešavanja na Bliskom istoku.

To je bilo jasno i na nedavnom samitu Evropskog saveta, gde je kiparski predsednik povezao pitanje Ukrajine i sa agendom proširenja i sa diskusijama o bezbednosti i odbrani.

Hristodulidis je već nagovestio prioritete Kipra tokom posete Ukrajini 4. decembra, izjavivši da će „Nikozija učiniti sve što je potrebno" kako bi evropska perspektiva Ukrajine ostala visoko na agendi EU.

Opisujući proširenje ne samo kao politički izbor, već kao „geopolitičku nužnost", naglasio je da će kiparsko predsedavanje nastojati da unapredi proces pristupanja kao sredstvo jačanja kolektivne bezbednosti i demokratske otpornosti Evrope.

Slična pažnja očekuje se i prema Bliskom istoku. Za kiparskog predsednika, jačanje institucionalnih veza EU sa zemljama regiona je imperativ.

„Kao EU, moramo jasno učiniti mnogo više, institucionalizovati našu saradnju i pokazati u praksi ono što često govorimo — da EU mora imati perspektivu od 360 stepeni", rekao je u Briselu uoči početka predsedavanja.

Granice Evrope kao ključni izazov

Za bivšeg kiparskog ministra spoljnih poslova Joanisa Kasulidisa, povezanost rata u Ukrajini, krize na Bliskom istoku i EU čini suštinski izazov kiparskog predsedavanja. Govoreći za DW, tvrdi da Kipar mora voditi predsedavanje u kojem je pitanje Ukrajine čvrsto ugrađeno u diskusije o spoljnoj politici i odbrani EU, omogućavajući Uniji da igra ulogu koja se od nje očekuje na globalnom nivou.

Istovremeno, Kasulidis naglašava da Kipar, kao zemlja koja predsedava, može ponuditi „dodatnu vrednost u jačanju saradnje između EU i Bliskog istoka i arapskog sveta", s obzirom na bliske odnose Nikozije sa zemljama regiona.

Takođe je istakao da je predsednik Hristodulidis već najavio samit koji će se održati u Nikoziji 23. aprila 2026. godine, okupljajući lidere 27 država članica EU zajedno sa zemljama istočnog Mediterana i Persijskog zaliva.